Nemam baš običaj da često čitam dnevnu štampu jer kako Bora Djordjević u jednoj svojoj pjesmi reče "Kupim novine sveže izdanje kad ono opet isto sranje..."

          Nedavno, mislim da nema ni desetak dana, u nekim dnevnim novinama pročitah članak o tome kako je Bora sa svojom "čorbom" bio na turneji po Americi i kako je tamo upoznao neku mladu curu. Po pisanju štampe, njih dvoje su se zaljubili na prvi pogled i bukvalno se nijesu razdvajali tokom cijele turneje. Kad se vratio kući, Bora je svojoj ženi priznao šta se desilo i došlo je do razvoda braka. Po riječima Borinog bliskog prijatelja, frontmen "čorbe" je jedva čekao da brak i zvanično bude razveden kako bi što prije mogao da se ponovo oženi, već pomenutom curom.

         Da li će se to stvarno desiti, od juče je pod velikim znakom pitanja jer kako prenosi "Blic", Dragana Djordjević bivša Borina supruga, juče je izvršila samoubistvo...

Dragana Ðorđević pronađena je mrtva u stanu

Ubila se bivša žena Bore Ðorđevića

Dragana Đorđević, bivša supruga rokera Bore Đorđevića, nađena je mrtva juče u svom stanu u beogradskoj ulici 27. marta. Prema prvim, nezvaničnim podacima, najverovatnije je reč o samoubistvu.
Nezvanično saznajemo da je policija pored njenog tela našla tablete (antidepresive) i, prema prvim pretpostavkama, Dragana je sebi presudila preksinoć, a juče je ovu tragediju otkrio najverovatnije neko od njenih najbližih.
Prema onome što smo sinoć saznali u zgradi u kojoj je živela, komšije su znale da je nedavni razvod sa Borom Đorđevićem Dragana teško podnela.
- Dragana se trudila da sačuva samopouzdanje. Bila je užurbana u prolazu u hodniku i poslednjih dana nije mnogo razgovarala sa nama komšinicama, ali je u trenutku dok nas je pozdravljala pokušavala da nam se osmehne. Videlo se da je depresivna i da joj je teško - rekla nam je sinoć jedna od komšinica.


         Šta će se desiti sa "Ribljom čorbom"... Da li ovo znači definitivni kraj jedne od najboljih rock grupa bivše SFRJ ili nas u budućnosti čeka neki novi album pun emocionalnog naboja...

           Sve u svemu, jedna velika tragedija koja nije trebala da se desi...

Dragi moji,

nakon ko zna koliko vremena, evo mene ponovo sa Vama. Nadam se da ste svi živi, zdravi i veseli. Vjerovatno ne bih sad ovo pisao da me na to nisu podstakli „stručnjaci“ iz Telekoma. Dva dana sam bez interneta, tako da ovo pišem u Word-u, a objaviću ga čim mi proradi net... Nego, da krenem redom.

Vjerovatno se svi Vi dobro sjećate perioda od prije 2 god. kad je Telekom udario na sva zvona reklamirajući „čudo“ tehnike zvano ADSL. „Vežite se“ ... super brzi internet (super brzi lopovluk). U samom početku ADSL paket nije mogao da se uzme bez ISDN-a, jer po njima ADSL nije mogao da radi bez ISDN-a (što je nevjerovatna laž i prevara). Njihovo objašnjenje na pitanje zašto jedno ne može da radi bez drugog bilo je „zbog konfiguracije terena“!!! Takav odgovor nisu baš svi progutali, ali je bilo i onih koji su kupovali ADSL u paketu sa ISDN-om, samo da bi se otarasili užasnog modemskog konektovanja. Medjutim, očigledno prevara nije u tolikoj mjeri urodila plodom koliko su Gospoda iz Telekoma očekivali, pa su samo nakon 2 mjeseca ponudili ADSL koji radi preko deal-up (modema) bez ISDN-a. Obzirom da je princip rada isti i preko modema i ISDN-a (ADSL koristi žice telefona), pitam se kako se to u Crnoj Gori za samo 2 mjeseca promijenila konfiguracija terena??? Ili se desio neki razorni zemljotres za koji niko ne zna osim stručnjaka iz Telekoma ili su oni (a da to opet niko ne zna) sravnili sa zemljom „par“ brda, promijenili konfiguraciju terena i odjednom stvorili mogućnost za ADSL preko deal-up(a). Šta god bilo u pitanju, svaka im čast!!!

Dakle, na tržište Crne Gore stigao je super brzi internet a cijena priključka prava sitnica „samo“ 117 eurića. Trebam li da kažem da je u to vrijeme cijena priključka u Bosni bila 3 konvertabilne marke? Naravno, tih 117 eurića nije bilo sve štu su zainteresovani za ADSL morali da spreme, jer je toliko koštao samo priključak (ruter). Trebam li da kažem da je isti takvi Siemens ruter u Beogradu, u slobodnoj prodaji koštao 30 eura. Dakle, ni manje ni više nego trostruka zarada po komadu (u odnosu na beogradske cijene) a onda se upitajmo kolika im je zarada bila u odnosu na nabavnu cijenu samog proizvodjača (Kažem bila, jer se danas priključna taksa više ne plaća). Mada, ne bi me čudilo kad bi genijalci iz Telekoma rekli da im je Siemens rutere prodavao skuplje nego svim ostalim, samo da bi se „pokrili“. Što je najgore, farsa sa ruterima ovdje se ne završava. Dragi moji, ako ste mislili da vam „kupovinom“ ADSL-a ruter ostaje u trajnom vlasništvu, grdno ste se prevarili. „Kupovinom“ ADSL-a ruter Vam se ne prodaje, već iznajmljuje i kad odlučite da raskinete ugovor sa Telekomom , ruter će te morati da vratite. Ako ne vjerujete, pažljivo pročitajte ugovor izmedju Vas i Telekoma.

Kao što već rekoh, tih 117 eura nije bilo sve što je neko morao da plati da bi ADSL bio u funkciji jer je valjalo izdvojit i lovu za odredjeni paket mjesečnog protoka. Svuda u okruženju ADSL se prodaje sa mjesečnim flat (neograničenim) protkom, ali kako su crnogorci uvijek bili ograničeni u svemu, zašto ne bi bili ograničeni i u ovome? Posebno kada se zna da Telekom (nazalost) drži monopol. Kad im već može bit, što da ne? Ko jebe narod!

Ponudili su 3 moguća paketa sa mjesečnim protokom od 5, 10 i 20 GB i „zagarantovanom“ brzinom download-a i upload-a. Kako se zovu ostali paketi i kolika im je „zagarantovana“ brzina, stvarno ne znam. Ja koristim „M“ paket, mjesečnog protoka 5 GB, Telekom je korisnike „M“ paketa velikodušno častio sa još 5 GB mjesečno (opučili  su se) tako da je to ukupno 10 GB. „Zagarantovana“ brzina je 512/256 KB/s. To što download u najboljim uslovima ne može da prebaci 70 KB/s a upload 14 KB/s, ko nas šiša, bitno je da ADSL radi (a kako radi, bolje i da ne radi). Svitne li samo malo struja ili padne 5 kapi kiše, ADSL ne radi. Predložio bih „stručnjacima“ iz Telekoma da uredjaje izmjeste nedje dje rijetko pada kiša i nema nevremena ( Kalifornija bi bila idealna), tako bi ADSL, možda, i radio bez prekida...

Kako ja mjesečno potrošim izmedju 9 i 10 GB, da pri kraju mjeseca ne bih ostao bez interneta, svakodnevno (pri kraju mjeseca) kontrolišem koliko mi je protoka još preostalo, na službenim stranicama T-com-a. Prošlog četvrtka se ulogujem na stranicu, gledam stanje i imam šta da vidim. Utrošeni saobraćaj za tekući mjesec  9.11 GB a preostali saobraćaj za tekući mjesec  9.57 GB!!! Ili Telekom ima neku svoju matematiku (što me ne bi čudilo jer sve rade mimo ostalih) ili (što je mnogo vjerovatnije) aplikacija im ne radi kako treba. Nazovem tehničku podršku, objasnim im o čemu se radi i lijepo ih zamolim da mi kažu šta je u pitanju. Medjutim, oni su znali da mi odgovore isto kao da sam ih pitao za ime nekog sela u Španiji. Kažu „vjerovatno“ ne radi aplikacija kako treba (odkrili su Ameriku). Obećaše da će vidjeti o čemu se radi i da će me neko nadležni kontaktirati. Naravno, sve se završilo onom izrekom „obećanje, ludom radovanje“. U petak ponovo ista priča, aplikacija ne radi a ni „stručnjaci“  Telekoma ne znaju zašto ne radi ali zato znaju da ponovo obećaju da će me neko kontaktirati. Što mislite, jel me neko zvao? Ista priča se ponavlja i u subotu  a u nedelju mi čvrsto obećavaju, ako ne ništa drugo, da će mi oni tamo izračunati koliko mi je ostalo još protoka do kraja mjeseca i o tome me izvjestiti mailom. U tom trenutku, nisam imao srca da ih pitam zbog čega to ne mogu da mi kažu odma, jer bih time „stručnjaka“ iz tehničke podrške doveo u nezahvalnu situaciju da na brzinu smišlja laž, jer očigledno tehnika im ne radi, tako da sam prosto bio oduševljen time što će mi poslati mail (srećan zbog njih što im internet radi i što uopšte umiju poslat mail) a možda i ne umiju, obzirom da mi mail nije ni stigao. Po onome stanju što je T-com-ova stranica u ponedeljak pokazivala, bio sam siguran da mi preostali mjesečni protok ne može „iscureti“ do 01.02. Bio sam siguran al sam se zajebao. U ponedeljak naveče oko 1.30h mi pukne net.  Pokušam da se ponovo konektujem ali uzalud.  Od 1.35h do 3h broj tehničke podrške je bio non-stop zauzet. Pomislih da je nešto do njih pa su, kao po običaju, podigli slušalicu da ih niko ne bi mogao dobit jer ni sami ne znaju da objasne o čemu se radi i kad će sistem ponovo biti u funkciji. Napokon u 3h uspijem da ih dobijem. Pitam ih zbog čega mi ne radi ADSL a operater nakon pitanja za moj username i broj telefona mi kao iz topa odgovori da je problem do njih i da će sistem ubrzo bit u funkciji. Zahvalim se i znajući koliko je to njihovo „ubrzo“ stvarno brzo podjem da spavam. Juče oko podneva upalim računar, ADSL konektovan ali ne može da otvori ni jednu stranicu. Ponovo nazovem tehničku podršku i na pitanje zbog čega  je to tako, ladno dobijem odgovor da sam potrošio svih 10 GB!!!

Nije mi krivo to što sam potrošio sav mjesečni limit i što sam ostao bez neta, al sam bijesan to što od mene prave magarca i što nazalost ja nisam jedini (u to sam siguran).  4 puta sam ih uzalud zvao, niko nije reagovao. U ponedeljak veče mi je operater rekao da je problem do njih. Ili je toliko nesposoban da nije umio da vidi da sam ostao bez protoka ili mi je dao takav odgovor samo da bi me skinuo s vrata, da ne kažem kurca!

Naravno, niko iz Telekoma se nije sjetio da kaže „U redu, mi smo pogriješili. Ne radi nam aplikacija, nismo kontaktirali korisnika na vrijeme, daj da mu izadjemo u susret i u znak izvinjenja dodamo 1GB besplatno...“  Da, zašto bi oni to uradili kad drže monopol i kad ih nije briga za korisnike. Gospodo, sa takvim odnosom ne može da se radi posao kako treba. Takvu neodgovornost i takvu ne ljudskost zasigurno ne bi ispoljavali da imate zdravu konkurenciju. Da ona podstoji, ni cijene Vam ne bi bile toliko visoke a i sve bi radilo kako treba. Ovako, možete da radite šta Vam je volja jer mi korisnici nemamo drugog izbora, pa nam samo preostaje da se ponesemo onom starom izrekom „daj šta daš“. Što se mene tiče samo nastavite tako. Ja ću koristit ADSL  dok budem prinudjen na to a onog momenta kad se na tržištu pojavi adekvatna zamjena za ADSL ili ga ponudi neko drugi, toplo ću Vas pozdravit a potpuno sam siguran da neću bit jedini koji će to da uradi. Nego, što Vas to briga, Vi ste moćni Telekom (iskreno se nadam, ne još za dugo) i da ću ubrzo bit u prilici „da Vam vidim ledja“!

           Proslo je bilo 10 dana kako je Radina majka reagovala kako je reagovala. Za to vrijeme nas dvoje smo se vidjali ali mnogo redje, krace i to vise nije bilo to. Da nije sve kako treba, primjecivalo se i kod nje i kod mene. Rijesili smo da se izborimo sa tim ali sve je bilo teze i teze, pritisak na nas same sve veci i sve se vise primjecivalo da ladje pocinju da tonu...

           U proslu nedelju vece, kumara me opet zvao da zajedno radimo nocni program na radio "Gorici". Nije mi se radilo, nijesam bio raspolozen ali pomislih bolje da prihvatim poziv, bar cu nesto manje mislit na sve to sto se desava.

           Pred sami pocetak nocnog, Rada mi je poslala poruku da slusa kao i to da je pojacala radio, tako da ce cut i njena majka. U samoj najavi programa, kumara me pitao gdje sam bio ova zadnja 3 mjeseca... sto me nije bilo... na sta sam ja odgovorio da sam bio u zemlji ljubavi, da je bilo fenomenalno ali da sam sad tu jer mi je istekla viza. Dodao sam i to da bih se rado vratio a da li cu, da najvise zavisi od razumijevanja nadleznih... Nocni je bio i zavrsio se a njena majka nista nije prokomentarisala.

            U ponedeljak popodne razmijenili smo nekoliko poruka ali ocemo li se vidjeti ili ne, zavisilo je od toga oce li se ona moc izvuc. Napisao sam joj da zelim da je vidim ali samo pod uslovom da to bude bezbjedno jer nisam zelio da jos vise raspirujemo vatru. Koji sat kasnije poslala mi je SMS da moze izac i kad da dodjem za nju. Vec prvog trenutka kad je sjela u auto primijetio sam da je neobicno vesela ali i pored toga sto mi je bilo milo sto je to tako, nijesam je pitao o cemu se radi. Na njeno pitanje dje ce mo odgovorio sam joj da idemo na jedno mjesto, da imam iznenadjenje za nju. Na to se samo nasmijala i rekla "Imam i ja iznenadjenje za tebe ali o tome cu kad sjednemo". Tih par kilometara do tog lokala pricali smo o neobaveznim stvarima a meni je kroz glavu proslo 1000 misli o tome kakvo to sad iznenadjenje ima i o cemu se radi...

            Nismo se ljudski ni smjestili bili a ja sam joj trazio da mi kaze o cemu se radi, nisam vise imao strpljenja... To popodne na nekoj nasoj lokalnoj televiziji bio je kviz i prateci ga, Rada je naglas odgovarala. U jednom trenutku majka je uz osmijeh pitala "Jel te to naucio onaj tvoj sa radija sto mu je istekla viza". Ona joj je odgovorila pitanjem "Koji moj sa radija?"... "Pa onaj sa kojim izlazis, Pedja"... "Vise ne izlazimo, zahvaljujuci tebi"... I tako su se upustile u otvoren i iskren razgovor, kakav uostalom i treba da bude odnos izmedju roditelja i djece. Na kraju, majka joj je rekla da joj i dalje smeta razlika u godinama i to sto imam dijete ali i to da je ishitreno reagovala, da je shvatila da je pogrijesila i da joj ne pada na pamet da staje na put srece svojoj cerki, i da slobodno nastavimo da izlazimo kad je vec nasa veza cini srecnom i zadovoljnom.

            Od tada je proslo evo 4 dana i sve je opet, hvala Bogu, kao i prije ako ne i ljepse. U neku ruku, cak nam je i milo sto se to desilo jer smo uvidjeli koliko jedno drugom znacimo i koliko nam je stalo da ova veza uspije. Sad bar znamo da ce krajnji ishod zavisiti iskljucivo od nas...

            Na kraju, i pored toga sto sam u prosloj prici bio prilicno ostar i osudio njenu majku, ovaga puta se ne zelim izvinuti. Samo cu se zahvaliti "nadleznima" na razumijevanju i na produzetku vize uz opasku da su mogli biti agilniji i zavrsiti to bez bezpotrebnog njakanja.

         Cijela prica pocinje davno, jos prije 6 - 7 god. Ona je tada bila tinejdzerka a ja neko ko je tek bio uplovio u divlji brak. Sasvim slucajno smo se upoznali. Povremeno smo se cujali, ali i pored toga sto je bilo obostranih iskrica, svi nasi razgovori su bili na prijateljskom nivou. Ona je znala da zivim sa tom curom, znala je da sam dobio cerku... ma, znala je sve o meni... a nismo se vidjali.

            Poslije nekog vremena izgubili smo svaki kontakt. Niti je ona znala sta se dogadja samnom, niti sam ja znao sta se dogadja sa njom. Prosle su pune 3 godine dok se nismo opet sasvim slucajno sreli. U medjuvremenu, taj moj divlji brak se raspao a nas novi susret se desio u vrijeme kad sam ja bio van sebe, nedugo nakon oceve smrti. Vidjeli smo se tako reci na blic, na ulici... par minuta klasicne price... kako si, sta ima novo... e ajde cujemo se da pijemo nedje kafu... vazi... cao - cao. Tek nakon nekih kilometar ili dva ja sam shvatio da joj nisam dao broj telefona niti uzeo njen...

             Ponovo je proslo 2 ili 3 godine. Jedne noci sam kao gost radio nocni program na radio "Gorici", kad mi je moj kumara nakon izlaska iz studija rekao da mi je na radijski telefon stigla poruka. Citam: "Obicno ne slusam radio "Goricu", ne znam sta mi je bilo da okrenem stanicu. Pedjulino, prepoznala sam ti glas, ovo je moj broj, javi se nedje da pijemo kafu. Pozdrav, Rada." Da, bila je to Ona...

             Kao da je sudbina htjela da se opet sretnemo. Ovoga puta nije bilo greske i nakon nekoliko dana ponovo smo se vidjeli. Bilo je to jedno prelijepo junsko vece, ne toliko radi finog vremena koliko zbog predivnih par sati provedenih sa njom. Samo sto je izasla iz kola pred njenom zgradom u meni se rodila zelja da je opet sto prije vidim. Negdje duboko u sebi naslucivao sam da i ona ima istu zelju... nisam se prevario. Dva dana nakon toga, ponovo smo pili kafu...

             Danas je dva ipo mjeseca od kako smo u vezi. Za neke 2.5 mjeseca veze je prekratko, za neke i previse. Bilo kako bilo, siguran sam da me voli, siguran sam da je volim. Reklo bi se prica sa srecnim krajem... ali uvijek postoji neko ali...

             Za mene je rekla svojoj starijoj sestri jos na samom pocetku a nesto kasnije je i majci nabacila to da se pored drugarica vidja i samnom. Nije joj rekla da smo u vezi, mada ruku na srce, majka je nista konkretno nije ni pitala... sve do sinoc. Kako joj je majka postavila konkretno pitanje, tako joj je i Rada otvoreno rekla za nasu vezu i od tog trenutka nastaju problemi...

             Majka joj je rekla da ja nisam za nju jer sam mnogo stariji (13 godina) sto, kako rece, i nije toliko strasno koliko je strasno to sto imam CERKU!!! (Koja inace ne zivi samnom). Ostavila je Radi mogucnost da odluci sama ali joj je naglasila da se ona ostro protivi toj vezi... Sto opet znaci, nece proc bez ljutnje, pritisaka, polemike i svega onoga sto sve to prati.

             Rada je od onih osoba kojima je veoma vazna ljubav ali isto tako sa druge strane, mir i sklad u porodici. Ona je sad bukvalno izmedju dvije vatre i zasigurno, njoj ce sada bit najteze da prelomi sta i kako. Meni ostaje da budem uz nju i da se nadam da ce istrajati u toj svojoj zelji da budemo zajedno...

             A ja se pitam da li razvedeni, oni sa nekom prosloscu... obavezom imaju vise prava na neki normalni zivot, ljubav??? Shvatam da svaki roditelj za svoje dijete zeli samo ono najbolje. Ali da li se ti isti roditelji prije nego donesu svoj sud, zapitaju da li je njihovo dijete srecno i zadovoljno... Izgleda da ne. Ocigledno da im je vaznije sta ce reci rodjaci, prijatelji, komsije nego to kakav je neko covjek i kako se odnosi i da li stvarno voli njihovo dijete. U ovom slucaju, ne daj Boze da neko jednog dana kaze "Njihova cerka se udala za covjeka koji ima dijete", pa to bi bilo ravno katastrofi. To bi za njih ocigledno bilo gore, nego da se ona sjutra uda za nekog alkoholicara, narkomana ili kriminalca koji bi je ponizavao, maltretirao, tukao... Da, moze da je bije, da je vrijedja, da je ne voli, da ona njega ne voli, da pati... Nista od svega toga ne bi bilo vazno, pa cak ni to sto je njihovo dijete, vazno bi bilo jedino to da oni ispune svoju sujetu i svoje hirove i da su oni zadovoljni.

            Pricamo o ulasku u Evropu a CG nije izasla ni iz 19 vijeka. U vecini slucajeva i da nadjemo G-dina Savrsenog ili G-djicu Savrsenu, nasi roditelji ce im opet nac hiljadu mana. Zato bih ja dao predlog da se u Skupstini donese zakon da nam roditelji biraju zivotne saputnike, posto se i onako nista ne pitamo. A kao krunski dokaz ljubavi (Naravno roditeljima), predlazem, da mladozenja na svadbi "izabranici svoga srca" lukom i strijelom skida jabuku sa glave. A ako je i ubije, nema veze... sto? Bitno je samo da je veselo i da su roditelji zadovoljni!!!

Ljudi kolko volim pivo, najradje bi u njem` plivo

jer volim volim mnogo volim pivo ja

pa volim i rakiju domacu, pa sljivovica, pa prepecenica,

pa kleka, pa travarica, pa volim i vinjak, pa i viski moze i vino

crno, belo, roze sve moze ali najvise volim pivo i to Hajneken,

Hajneken obozavam, to mi je najmilije pivo :))

                      ZIVJELI :))