ODGOVORNOST MEDIJA

Društvena odgovornost medija predstavlja, zapravo, obavezu da se uvećaju pozitivni, a umanje negativni učinci na društvo kao celinu. Biti društveno odgovoran ponekad zahteva velike kompromise. Pojam društvene odgovornosti, u najširem smislu, označava ozbiljno razmatranje uticaja koji ima neko delovanje na okolinu, ukupno društvo, dakle, na sve ono na što subjekat deluje, otvaruje neposredni ili posredni kontakt pri razmeni informacija, dobara i usluga.

Analizom medijskog rukopisa jednog društva, najlakše je spoznati njegov svakodnevni obrazac, odnosno vladajuću predstavu života u toj zajednici. Iako se mediji ne mogu smatrati direktno odgovornim za akcije, stavove ili ponašanje pojedinaca, oni su nepobitno moćni u oblikovanju i definisanju javnog diskursa, uključujući održavanje i prenošenje mogućih negativnih i stereotipnih slika . Ako je glavni medijski posao prezentiranje stvarnosti, odnosno proces kojim se oblikuju i razmenjuju određena značenja unutar jedne kulture, onda je jasno da vladajuće predstave života u društvu, u mnogo čemu, zavise od medijskog reprezentovanja.

Nezainteresovana i neobaveštena javnost, neprofesionalni i neobrazovani novinari, senzacionalizmu skloni urednici, nerešeni politički problemi, lutanje politike kada je reč o najtežim političkim problemima u regiji, samo su neke od teškoća koje zamagljuju medijsku sliku.

„Prodati više, prodati sebe, makar prodao i laž“ – deviza je koju su neki novinari detektirali kao prepreku jasnoj javnoj slici, a samim tim i društvenoj odgovornosti medija. Naime, u nekim medijima urednici slepo slušaju vlasnike željne profita, pa se na taj način javna funkcija medija gubi u trci za novcem.

Živimo u kulturi koju mnogi nazivaju kulturom informacija ili kulturom masovnih medija jer upravo oni daju posebni pečat našem vremenu, uzrokuju brojne promene, kako na ličnom, tako i na porodičnom i društvenom planu.