Kontra

Mirjana Bobić-Mojsilović | 25.05.2007

Slučaj

   Na jednoj televiziji, u jednom reality show programu, glavna zvezda je jedan ružan, agresivan, priglup, neduhovit i epohalno prost čovek. Valjda je zato i postao VIP (odnosno vrlo važna persona) u ovoj zemlji u kojoj su, i inače, granice ponašanja na javnoj sceni spuštene na najniži mogući nivo. Taj čovečuljak ogromnog tela, neprestano pokazuje svoju zadnjicu, preti svojom prednjicom koju takođe ima želju da prikaže veoma često, izbacuje „nijagaru“ gluposti, psuje tako da bi i „kočijaši“ mogli da mu aplaudiraju i zavodi neku vrstu ličnog terora - ko mu se suprotstavi, rizikuje ili da ga gleda golog, ili da bude nahranjen onim što se ne jede. Bečenje, keženje, alavost i želja za cigaretama, isto koliko i njegova potreba da se svađa i da vređa, učinile su ga nekom vrstom vođe u društvu u kome se nalazi. Osvojio je prostor.
    Niko, naime, ne sme da mu se suprotstavi, a njegova bahatost i neprestana verbalna agresija učinile su ga nedodirljivim kabadahijom. Na sve to, taj „srpski slučaj“, izgleda, posebno lično ljudsko i muško zadovoljstvo doživljava kada vređa žene koje su oko njega. A da stvar bude još tipičnija, u tom VIP društvu nema nijednog pravog muškarca koji bi mu se suprotstavio, ili bar džentlmenski zaštitio žene koje su tu. Pošto mu nije uspelo da svom društvu i ženama posebno nabaci seksualni diskurs, mučenik se okrenuo onome što najbolje poznaje - inventarijumu klozetske šolje.
    I, tako je ideja voajerizma, kao vrhunske zabave za mlade, dobila svoj daleko pornografskiji obrt. Crta, podvučena žutim, pređena je. Klinci se ne odvajaju od televizora, dok pred njihovim očima stasava novi društveni model - idol koji skida gaće kad nema šta da kaže, i koji veruje da je urlanje najbolji argument.
Ostali ćute, i gledaju svoja posla.
Ovo, međutim, nije samo slika našeg VIP miljea, ovo je slika Srbije. Od reči do reči.
Hoće li neko da upali svetlo?