Gledah sinoć na državnoj TV prilog o plaćanju telefonskih računa republičkim poslanicima. Odlučila skupština da svakom poslaniku plati po 100 eura za mobilni. Aktivisti MANS-a vele da se to ne smije, e su u pitanju pare poreskih obveznika, a kukavni narod preko puta Vektre pričaše novinarki kako je to sramota. Čuš, da im plaćamo po 100 eura mjesečno. Dok oni parlaju u mobilne aparate svih vrsta i rodova, kao na reklami, mi da brzamo i šaljemo samo sms. I sva to za vaučer od po pet.

Zato nešto mnim, kako da vuci budu siti a ovce mirne. Predlažem da se lideri i najuža rukovodstva svih parlamentarnih stranaka učlane u porodični paket. Ionako su ka jedna famelja, a i drže se u stavovima ka ona porodica na reklamu Pro montea. Tako će moć da zbore na mobilne od zraka do mraka, a neće ih puno koštat. A poreski obveznici, NVO aktivisti i urednici na državnu TV biće mirniji.   

Kao i svaki Balkanac volim da popijem kafu. Crnu slađu, tursku... Kao i svi Podgoričani, kad zabasam u grad, obavezno pijem dojč kafu. Prdoklačim niočemu, sjedim za stolom, gledam pjacu i ispijam espreso kafu sa nekakvom pijenom (nit je šlag, nit slatka pavlaka). Ipak, nisam od onih strasnih, što svaki sat u ruci drže šoljice raznih boja i dezena. Od ispijanja kafe (što veli Momo Kapor) ne pravim ritual, no je pijem onako usput-dok nešto radim ili čitam. Al je i tako meračim. Tokom kratkotrajne krize, nastale svačim-izazvanim-gastritisom, mišljah da kafu više nikad neću popiti. Srećom želudačne kiseline su iza mene, a kafa predamnom. Istina, u manjim količinama.   

Ali avaj. Zaludu ti zdravlje, kad merak izgubiš. Što ne učinje podmukla želudačna kriza, nagrdiše proizvođači kafe od Titograda do Beograda. Upropastiše kafe iz nekad dobrih kuća, da ih je muka srkat. Prije par godina milina ti je bilo zakuvat “Grand” ili “Don kafu”. Nijesi znao jel kafa il topla čokolada. Danas ih piješ, a one piju tebe.

Nekad jaki i aromatični topli napici, postaše kiseli i bljutavi. Zrna kafe pažljivo birana na najboljim plantažama kafe u Brazilu i Kolumbiji, zamjeniše sitno samljeveni grumeni uglja iz okoline Pljevalja. I što je kafa grđa, reklama je skuplja i spektakularnija. Pa nešto mnim, imali su pravo stari kad zborahu da je kafa ko droga. Sve i da nije, kafedžije od Bara do Subotice ponašaju se ko narkodileri. Prvo te navuku, pa ti u dozu uvaljuju kreč i pračak za pecivo.

Ko kaže da samo Ivo Andrić mudro zbori. Za one manje sklone književnosti, evo par mudrosti Homera Simpsona..

Sine, kada učestvuješ u sportu, nije bitno jesi li pobjedio ili izgubio, već koliko se napiješ poslije svega."

Djeco, dali ste sve od sebe i gadno ste omanuli. Pouka je: nikada ne pokušavaj.

Ja obično nisam čovjek koji se moli, ali ako si negdje gore, molim te, spasi me, Supermene!

Tropske temperature više nijesu novost. Čak i Ljilja Blagojević u Koko Šanel kompletu, ravnodušno najavljuje da će u Crnoj Gori najviša dnevna temperatura biti iznad 42 Celzijusa. I to na kraju dnevnika. Na ulicama ljudi čak više nijesu ni nervozni, iako asfalt gori. Građevinski radnici puni elana mješaju malter, gradeći domove za naše građane. Za to vrijeme, oni sjede pod ventilatorima i klimama, i čekaju da dođe do havarije na trafostanici «Podgorica 2» ili da im isključe vodu. Vlada pomno prati situaciju, i nakon par dana iznad 40 stepeni, zaključuje da nema razloga za brigu.   

Da se nije desio ovaj oganj Božiji, nikad ne bih saznao da nam država živi od turizma. Mislio sam da budžet punimo prodajući komad po komad najmlađe demokratije u Evropi, puteve gradimo od donacija Svete EU, a da se narod hrani vazduhom. Mnio sam da je Crna Gora, kao turistička Meka, samo šarena laža u predizbornoj propagandi. Naivno sam vjerovao da nam more pohode samo paradajz turisti okolnih država, i da od njih jedino primorci ubiraju plodove. Razuvjeri me Jusuf, ministar za SIS.

Veli ne smijemo proglasit vanredno stanje, jer će nam sezona propast, pa narod neće imat zimus što da jede. S obzirom da sam navikao zimi krkat kajmaka i mesa, sarmi i pite, bezrezervno podržavam Vladu. Zar da zbog par tropskih dana, bačimo u vodu sve što smo do sad gradili?! Što bi rekao James Bond, koji se u «Casino Royalu» onoliko lomatao po Montenegru, ili Mik Džegere što njihaše kukovima na Jazu? Sve su radili da od nas naprave turističu silu, a mi bi vanredno stanje. Uostalom kad su mogli fudbaleri igrat, navijači se tuć i novinari u Ček IN-u pričat gluposti 300 na sat, možemo i mi ostali izdržati ovaj oganj. Uostalom čoek svikne na sve.

Tropske temperature više nijesu novost. Čak i Ljilja Blagojević u Koko Šanel kompletu, ravnodušno najavljuje da će u Crnoj Gori najviša dnevna temperatura biti iznad 42 Celzijusa. I to na kraju dnevnika. Na ulicama ljudi čak više nijesu ni nervozni, iako asfalt gori. Građevinski radnici puni elana mješaju malter, gradeći domove za naše građane. Za to vrijeme, oni sjede pod ventilatorima i klimama, i čekaju da dođe do havarije na trafostanici «Podgorica 2» ili da im isključe vodu. Vlada pomno prati situaciju, i nakon par dana iznad 40 stepeni, zaključuje da nema razloga za brigu.   

Da se nije desio ovaj oganj Božiji, nikad ne bih saznao da nam država živi od turizma. Mislio sam da budžet punimo prodajući komad po komad najmlađe demokratije u Evropi, puteve gradimo od donacija Svete EU, a da se narod hrani vazduhom. Mnio sam da je Crna Gora, kao turistička Meka, samo šarena laža u predizbornoj propagandi. Naivno sam vjerovao da nam more pohode samo paradajz turisti okolnih država, i da od njih jedino primorci ubiraju plodove. Razuvjeri me Jusuf, ministar za SIS.

Veli ne smijemo proglasit vanredno stanje, jer će nam sezona propast, pa narod neće imat zimus što da jede. S obzirom da sam navikao zimi krkat kajmaka i mesa, sarmi i pite, bezrezervno podržavam Vladu. Zar da zbog par tropskih dana, bačimo u vodu sve što smo do sad gradili?! Što bi rekao James Bond, koji se u «Casino Royalu» onoliko lomatao po Montenegru, ili Mik Džegere što njihaše kukovima na Jazu? Sve su radili da od nas naprave turističu silu, a mi bi vanredno stanje. Uostalom kad su mogli fudbaleri igrat, navijači se tuć i novinari u Ček IN-u pričat gluposti 300 na sat, možemo i mi ostali izdržati ovaj oganj. Uostalom čoek svikne na sve.