Ako nadjem novo lice izaci cu medju svet s ovim tuznim licem klovna ne pada mi napamet
*********************
Davno li bijase kad se rodih...Ka vrlo mlad,ka prvo dijete u nas dom...Kao da je juce bilo...Te davne `77...Cetinje,oktobar,kise Cetinjske,bolnica Danilo I...Danas sam rastrzan na relaciji PG-HN-BG pa sve tako u krug...Ljubav,posao,ljubav,posao...
Danima,nocima...Samo dokle to je pitanje...I vazda se sjetim kad su Sakiba u vojsku pitali da nabroji 5 vrsta ribe da mu daju 5dana slobodno a on im odgovori : krap,tunjevina sa povrcem,tunjevina u komadu...Sto bi reka narodni pjevac:"nisam vise decak zaljubljeni,sto namerno u kafani pije,onaj decak u tebe zaljubljen hvaleci se kako bradu brije..."
*********************
Svake noci sanjam jedno selo malo ta jutra daleka polja u sutonu rodni dom, Sebe kako trcim njive majci u zagrljaj pa joj padam na grudi stare i pricam svoju bol
U srcu mome majko ceznja je golema bez zavicaja srece nema Sve bi sada dao da se kuci vratim i da budem sretan kao nekada Preko brda i planina daleko zivim ja ko zna gdje je drustvo staro i moja ljubljena Preko brda i dolina daleko zivim ja ko zna gdje je drustvo staro i moja ljubljena...
************************** Sanjam da te opet slusam kako dises kako dises dok savija se trava da me dira tvoja kosa plava tvoja kosa na mom licu, draga
Sanjam da se opet volimo u klasju u tom klasju sto lezi tu pod nama i da luta tvoja ruka vrela tvoja ruka preko moga tijela
*********************
Umrijeti nije nista na ovom svijetu nova,
Al' ni zivjeti bas nije najnovije
**************************
Slike skrivaju suze i suze traze zagrljaj zagrljaj nudi oprostaj oprostaj nosi rijeci rijeci kriju razlog razlog brani grijeh grijeh daje zrtve zrtve su kajanje a kajanje...?
*********************
Sve sto imam, a to nije mnogo za tvoju ljubav bih prodao i ostatak zivota, kunem se Bogom samo bih tvoje usne ljubio
Noc, kao vojnik na strazi ljubav cuvam odavno samo reci, samo zatrazi za to se spremam vec odavno
Da se za nekog do kraja borim da ne odustajem da kao dijete placem i molim na sve pristajem
***********************
Okreće jugo, more već vrije Bog je uz mene, strah me nije Samo što dalje, druga obala zove Mislim na sutra, ostavljam snove
Rakovi, školjke i morske alge I mnogo, mnogo kamenog cvijeća Na grobu mome umjesto svijeća Svjetleće ribe držat će stražu
Rekoh juce da ce mec biti jednak,da ce biti rovovska borba...Uzivah gledajuci na HRT mec,slusajuci komentatora koji je bio maksimalno korektan...A cuh i na RTCG naseg DUGA Djurkovica,naseg Pipa Bauda...Pa dobro ljudi oce li njega neko mac vise sa javnog servisa?Ako vec placamo preplatu onda mozemo i da biramo voditelje...Poredjenje Pikasa sa onom dramom sinoc,pa onda standardno tiskanje vlasti,pa ono sto me najvise nervira - dok razgovara sa vaterpolistima zvijera unaokolo...
No vratimo se mecu,nase ajkule su bogami posteno rasplivali srpsku odbranu,a ko zna vaterpolo zna da je to vrlo tesko i da je to mozda i 70% dobijeni mec.Bekovi nasi odlicni,vidjeli smo da nije bilo puno kontri jer su obje ekipe usle 100% spremne i jake u smislu plivanja.Odlicni!!!!Svaka cast.Jedino me iznervirala realizacija sa igracem manje...Mislim da je u jednom trenutku bilo 9-0,a na kraju 16-2...To se mora promjeniti.Golman Scepanovic ODLICAN.
Srbija je odigrala dosta dobro,mada su ih ukopali po ko zna koji put pokusaji Sapica...Denis Sefik odlican.Nasi bekovi su odlicno "mahali" tako da su svi pokusaji Vujasinovica propali...
E sad opteretimo da i sa OI moraju donjet medalju.Momci svaka cast na ovom evropskom zlatu...I kao sto rekoh sad imamo 4 reprezentacije koje ce voditi rat za medalje-hrvatska,srbija,madjarska i crna gora...Italija,Spanija,Rusija su bogami u ovom trenutku daleko od postolja...
Volio bih da drzava malo vise sipa u ove vaterpoliste,jer koliko se sjecam rukometasi i fudbaleri su bili primarni,a vidjeli smo sto su i kako pokazali...Jedino je vaterpolo sport koji ce nam radovanja donjet
Veceras u Malagi zavrsetak EP u vaterpolu...Susret 2 ekipe koje su do sada najvise pokazale na ovom turniru.Crna Gora koja je iz grupe smrti dosla do finala,Srbija iz veoma lake grupe...
Realno gledano sanse su 50:50,s tim da su nase ajkule mozda umornije jer nije lako igrati 5-6 jakih meceva u istom ritmu...Imamo najjacu bekovsku liniju na svijetu,imamo momke kojima motiva ne hvali veceras,samo da ne izgore u prevelikoj zelji...Od njih koliko vidim samo se zlato ocekuje,mada je i finale OGROMAN uspjeh,ipak je ovo prvo vece takmicenje ovoj generaciji...Vec se po gradu spremaju pripreme slavlja...Pa ljudi moji polako...
Gledajuci ovo EP dolazim do zakljucka da je potpuno izgubljen smisao igranja EP.Zasto?Zato sto u 3 mjeseca imamo 3 velika takmicenja,i u svaka 3 su sve iste ekipe...Hrvatima je ovo EP isto kao i Madjarima posluzilo za uigravanje ekipe,provjeru stanja ekipe...Sve u smislu pripreme za OI.Hrvati su na ovo EP doveli samo 1 golmana...Eto koliko im je stalo da osvoje takmicenje...
Nekako je vaterpolo zadnjih godina postao monoton,ali evo sad imamo jos jednu velesilu...Tako da ce se sada koplja lomiti jos dugo godina izmedju SRBIJE,MADJARSKE,HRVATSKE I CRNE GORE...
Gledajuci nasi momci su svi skoro iz 2 grada HERCEG NOVOG i KOTORA.Pa mi nekako dodju ka reprezentacija Boke kotorske :P
TIM lekara zaduženih za Danila Ikodinovića u Kliničkom centru „Vojvodina“ na jutarnjem kolegijumu razgovara o tome da za nekoliko dana produži buđenje iz kome proslavljenog vaterpoliste. Ne smeta im škljocanje našeg fotoaparata, mirno iznose sve moguće komplikacije koje bi nastupile. - Još je u teškom stanju. Kada se probudi, trpeće bolove, a to bi moglo unekoliko da poremeti njegov oporavak i bolje da još malo sačekamo - saglasili su se članovi konzilijuma. Novi termin - početak iduće nedelje. Zatim se okreću našem novinaru i počinju svi zajedno da se prisećaju prošlonedeljne drame kada je na odeljenje prebačen Dača Ikodinović. Tako dramatičnih 30 sati u Kliničkom centru „Vojvodina „ u Novom Sadu, u petak i subotu 27. i 28. maja, kada je Hitna pomoć donela teško povređenog vaterpolistu, nekim bolnicama ne „zalomi se“ nijednom u pola veka. Bilo je to pravo vanredno stanje, jer osim našeg sportiste, kroz operacione sale, za dve noći i jedan dan, prošlo je više od 100 pacijenata, od kojih je većina povređena u saobraćajnim nesrećama.
Istrgnuta ruka
U PRIJEMNO odeljenje Urgentne hirurgije, Ikodinović je primljen u 21 čas, tridesetak minuta posle nesreće kod Kaća. Operacija je trajala tačno sedam i po sati. - Donet je u šoku, bez svesti, krv je neprestano curila iz povređene ruke i ramenog pojasa - priseća se dr Pfau jedne od najdramatičnijih noći u svojoj bogatoj lekarskoj praksi. - Posle rendgen dijagnostike, prenet je hitno u salu. Odmah smo započeli zbrinjavanje vrata i ramenog pojasa i vratnih pršljenova, dok su povrede na nogama, grudnom košu i rukama, mogle u tom trenutku da ostanu u drugom planu. Operacija je počela u 21.30. Kraj stola na kojem je ležao Ikodinović, u šoku i bez svesti, povređenog ramenog pojasa i na više mesta prelomljene desne ruke iz koje je bez prestanka isticala krv, uz dr Pfaua, bilo je još sedmoro lekara - dr Danica Hajduković, načelnik odeljenja intenzivne terapije, specijalista plastične hirurgije prof. dr Zlata Janjić, ortopedi dr Veselin Bojat i dr Vladimir Harhaji, dvojica neurohirurga dr Petar Vuleković i dr Nenad Krajčinović, i dr Zoran Đermanov, upravnik urgentne hirurgije. Sati su odmicali, a najveći problem je bio zaustaviti ogromno krvarenje. Krv nije tekla samo iz povređene ruke. Aparat za transfuziju neprestano je radio, povređenom Dači ubrizgana je čak 21 jedinica krvi! A, njegov život sve vreme bio je na samoj ivici. - Najkritičniji momenat bilo je otvaranje samog žarišta povrede, mesta gde su pukli i krvni sudovi i živci - kaže dr Pfau, koji je ujutru u pet sati, kada je krvarenje najzad zaustavljeno, konačno odložio skalpel, razmenivši zabrinute poglede sa svojim kolegama. Učinili su sve što su mogli i umeli, a rezultat je u tom trenutku bio neizvestan, nepredvidiv.
Optimizam
TEK petog dana posle operacije, u prošlu sredu, uočeni su ohrabrujući znaci kod Dače Ikodinovića. Do tada, svakodnevno je nekoliko puta bio podvrgavan manjim intervencijama - previjanju i kontroli stanja krvnih sudova. Pre tri dana prvi put su primećeni znaci poboljšanja na povređenoj ruci. Ne želeći ni trenutka da rizikuju, novosadski lekari zamolili su beogradskog kolegu dr Lazara Davidovića iz Instituta za kardiovaskularne bolesti da dođe i kaže svoje
mišljenje o sprovedenoj operaciji i terapiji koja se primenjuje na Ikodinoviću. - I da su izvršili amputaciju ruke, ona bi bila s medicinskog stanovišta potpuno opravdana - konstatovao je dr Davidović. - Novosadski hirurzi primenili su u Dačinom slučaju svoje ogromno iskustvo stečeno u ratnim godinama. Hiljade ranjenika iz istočne Slavonije stizale su ovde, sa povredama kakve nijedan jugoslovenski hirurg, ranije u miru, nije imao priliku da leči. To iskustvo bilo je ključno pri spasavanju Dačinog života. Ali, i dalje je neizvesna sudbina Dačine desnice, kojom je u trenucima nesreće, neposredno pre pada, instinktivno zaklonio glavu. - Doslovce, osim što je visila o delu kože i mišića, njegova ruka je bila gotovo otrgnuta iz desnog ramena i ključne kosti. Krv je liptala na sve strane, jer, osim višestrukog preloma kostiju bili su pokidani i krvni sudovi ruke - objašnjava dr Jovan Pfau, dodajući da proteklih dana rekonstrukcija krvnih sudova nije rađena samo na mestu preloma, već i na delu nadlaktice i podlaktice. Sigurno je sada samo jedno - novosadski lekari učiniće sve da spasu i Daču i njegovu ruku. Ako se u nekom trenutku stanje ruke ipak pogorša, izbor hirurga biće - Dačin život.
KACIGA SPAS I NEVOLjA PREMA rečima lekara, kaciga je spasla glavu Danila Ikodinovića, ali je, s druge strane, bila i kobna, jer je u trenutku sudara, snažno nagnječila i povredila njegov vratni pršljen.
POLOŽILI ISPIT ZRELOSTI Novosadski hirurzi, pojačani i kolegama kojima je hitno prekinut godišnji odmor, prestajali su sa skalpelom u ruci po 12 sati, a rekorder je prim. dr Jovan Pfau, koji je u kontinuitetu operisao 17 sati! Posle sedam i po sati, koliko je trajao operacioni zahvat nad Ikodinovićem, čiji je život sve vreme bio na ivici, ovaj vrsni hirurg prebacio se na transplantaciju jetre i bubrega, koju je tim lekara na čelu sa direktorom hirurgije prof. dr Zoranom Miloševićem, zakazao ranije, a koja je bila veoma značajna, jer je to prva transplantacija te vrste u Vojvodini. - Mi smo u tih 30 sati, uspešno položili neku vrstu ispita zrelosti, naši pacijenti se dobro osećaju, a mi smo pokazali da smo spremni za vrhunske poduhvate, zahvaljujući timskom radu, iskustvu i savremenoj opremi - kaže dr Milošević.
IKODINOVIĆ STABILNO STANJE proslavljenog vaterpoliste Danila Ikodinovića je stabilno, a vitalni parametri su u zadovoljavajućim fiziološkim granicama. Pogoršanja, što je bitno, nema, ali, istina, ni velikog poboljšanja, saopštio je u petak u redovnom obraćanju medijima dr Zoran Đermanov, načelnik Urgentne hirurgije Kliničkog centra u Novom Sadu. Ikodinovićeva supruga Nataša Bekvalac i u petak je sate provela na Odeljenju intenzivne nege. Na trenutke je napuštala bolničku zgradu, ali se opet vraćala. Nešto pre 14 časova je u pratnji sestre Kristine belim „mini-morisom“, parkiranim ispred Klinike za hirurgiju, napustila bolnički krug. (Lj. P.)
LEČENJE MESECIMA PREMA prognozi primarijusa dr Jovana Pfaua, dužina oporavka Danila Ikodinovića može da se meri nedeljama u nekim segmentima, ali i mesecima, kad je u pitanju kompletan oporavak, što se tiče ruke i godinu dana. - Što se tiče nogu, vrata i grudnog koša, ima nade da će njihovo lečenje trajati relativno kratko, recimo nešto više od mesec dana. Ako uspemo da spasemo ruku, njen oporavak sa terapijama i rehabilitacijom može da se protegne i na godinu dana - kaže dr Pfau.
ŠESTORO U ŠOK-SOBI HIRURGIJA Kliničkog centra ima na raspolaganju samo dve šok-sobe sa po šest kreveta. Kako se ovde dopremaju kritični pacijenti iz cele Vojvodine, događa se da se samo za jedan dan u obe sobe izmeni kompletna postava pacijenata. Dača Ikodinović leži u sobi sa još petoro pacijenata. Kraj njegovog kreveta svakodnevno nakratko boravi njegova supruga, a tu priliku imao je u četvrtak jedino još predsednik Boris Tadić, koji je Ikodinovićev lični prijatelj.
PRESAĐIVANJE NA povređenu ruku Dače Ikodinovića presađena je koža sa njegove butine i po oceni lekara - u najvećem delu „se primila“. Na pojedinim, manjim delovima ruke, proces transplantacije kože će morati da bude ponovljen.
NE daj se, Dačo... Pogleda prikovanog za prozor na drugom spratu Urgentnog centra u Novom Sadu, Denis Šefik, golman nacionalnog vaterpolo-tima, neumornim koracima, satima već „premerava“ bolničko dvorište. Sa okamenjenog lica i usana, povremeno mu sklizne šapat ohrabrenja za svog prijatelja i kolegu iz bazena Danila Ikodinovića, za čiji se život novosadski lekari grčevito bore od petka uveče, kada je teško povređen u saobraćajnoj nesreći nadomak Novog Sada.
Pred bolničkim vratima, u subotu pre podne, velika grupa vateropolista, prijatelja, poštovalaca velikog sportiste. Vaterpolisti se smenjuju u grupama, tu su još od prethodne noći. Došli su iz Beograda, čim su čuli potresnu vest. U trenutku kada iz bolničke zgrade izlazi Ikodinovićeva supruga Nataša Bekvalac, poznata pop pevačica, svi pogledi puni nade, uprti su u nju. Blago, jedva primetno slegla je ramenima. Velike crne naočare ne mogu da sakriju lice ispijeno strepnjom i nesanicom. Zagrljaj, reči utehe i nade od Dačinih prijatelja, njenih sestara Dragane i Kristine. Predstoje sati čekanja. Ne daj se, Dačo...
Ikodinović (32) je u saobraćajnoj nesreći, na putu Novi Sad - Zrenjanin, u petak uveče oko 21 čas, zadobio teške povrede kada je vozeći, po svemu sudeći prebrzo, svoj motor „jamaha“ ka Novom Sadu, udario u zadnji deo automobila „zastava koral“ ispred sebe, kojim je upravljao Perica D. (25) iz Đurđeva. Od siline udara, automobil se odbio u desnu stranu i naleteo na cisternu koju je, iz suprotnog smera, vukao traktor, za čijim upravljačem je bio Miroslav K. (33) iz Kaća. Cisterna se prevrnula, a Ikodinović je, kažu, leteo kroz vazduh nekoliko desetina metara. Vozači traktora i automobila prošli su sa lakšim povredama, a proslavljeni vaterpolista je zadobio prelom desne nadlaktice,povrede krvnih sudova i nerava desne ruke i oderotine po nogama. - To su veoma ozbiljne povrede, opasne po život - kaže dr Zoran Đermanov, upravnik Urgentne hirurgije u Novom Sadu, navodeći da je tim novosadskih lekara, u kojem su bili kardiovaskularni, maksilofacijalni hirurzi i anesteziolozi, u noći između petka i subote, od 21.30 do pet časova izjutra, operisao našeg proslavljenog sportistu. On je i dalje u kritičnom i besvesnom stanju koje, prema rečima dr Đermanova, još ne dozvoljava da se uradi kompletna dijagnostika kako bi se utvrdio stepen povreda unutrašnjih organa. - Prognoze je, za sada, nezahvalno davati, videćemo u kojem pravcu će se njegovo stanje dalje razvijati. I dalje je na odeljenju intenzivne nege, bez svesti, priključen je na aparate. Uzdamo se u njegovu mladost, sportski duh i snagu organizma - uliva tračak ohrabrenja dr Đermanov, dodajući da će tek tokom noći i danas moći da se govori o ozbiljnijim prognozama. Ne daj, se Dačo!
MOLIMO SE FUDBALSKI trener Dragoljub Bekvalac, tast Danila Ikodinovića, skrhan je u subotu sedeo na jednoj od klupa u bolničkom dvorištu. Upravo se vraćao iz Slovenije, kada mu je ćerka Nataša javila vest o Dačinom stradanju. - Ne damo da nas napusti nada. Mlad je on, sportista - jedva je uspeo da prozbori Bekvalac.
VRAĆAO SE SA SVOG SALAŠA NE zna se pouzdano odakle se Ikodinović vraćao ka Novom Sadu. Prema nekim pretpostavkama, dolazio je sa salaša u blizini Zrenjanina, koji su pre nekoliko meseci on i Nataša kupili i adaptirali za sebe i ćerkicu Hanu, koja ima tek godinu i po dana.
VENČANJE IZ SNOVA NOVI Sad je višestruko značajna odrednica u životu Danila Ikodinovića. Na salašu 137, pre četiri godine, upoznao je i zavoleo Natašu Bekvalac. U ovom gradu su se i venčali, avgusta 2006. Mada su živeli više odvojeno nego zajedno, poslednjih godinu dana zbog Dačinog klupskog ugovora u Rusiji, ljubav mladog, atraktivnog para, ništa nije moglo da naruši.
KACIGA TOKOM kobne vožnje na motoru, Ikodinović je nosio kacigu koja je ostala na njegovoj glavi i kada je, posle sudara pri velikoj brzini, pao sa svog dvotočkaša.
Ekipa Hitne pomoći brzo je stigla na mesto nesreće i za vrlo kratko vreme opremila povređenog u Urgentni centar Novi Sad. Tek kada je dežurna ekipa u ambulanti skinula povređenom kacigu, ispostavilo se da je to naš čuveni vaterpolista. Zahvaljujući kacigi, njegovo lice, saznajemo, nema nijedan ožiljak.
* * * * *
DANILO IKODINOVIĆ JE JEDAN OD NAŠIH NAJPOPULARNIJIH SPORTISTA RATNIK U BAZENU OLIMPIJSKO zlato je jedini nedosanjani san Danila Ikodinovića. Maestralni vaterpolista je ove godine sve podredio Pekingu. U želji da bude što spremniji za najvažnije takmičenje, sredinom aprila počeo je da trenira sa igračima Partizan Rajfajzena. - Morao sam. Nisam se naigrao u ruskom Sintezu, ne smem da zaostajem. A, naši ciljevi su poznati. Samo ne možemo ništa da obećamo, jer će leto biti veoma burno i neizvesno - govorio je 14. maja, kada su počele pripreme vaterpolo selekcije. Dača je uvek veoma motivisan, oran za utakmice. Prošle nedelje u Đenovi, na finalnom turniru Svetske lige, proslavio je 300. utakmicu u reprezentaciji. Finale sa SAD (7:3) bilo je 304, a protivničke mreže zatresao je 299 puta. Na treninge u Beogradu iz Novog Sada je dolazio motorom. Dvotočkaši su oduvek bili njegova velika strast. Sećamo se kada je pre nekoliko godina, povređen, iz Đenove, gde je igrao za Pro Reko, motorom stigao u rodni grad. Voli brzine... Ikodinović je dete Partizana. U vodi je od osme godine. Za prvi tim crno-belih debitovao je sa 16 godina, a za reprezentaciju sa 21. - Početak je bio izuzetno težak. To je bilo vreme sankcija, godine opasnog življenja. Ja u pubertetu, nezrelim godinama. Ipak, uspeo sam da dođem dovde - pričao je Ikodinović. Šansu u reprezentaciji je dobio iznenada, 1997. godine. Tada je naša selekcija na EP u Sevilji osvojila srebrnu medalju. Bio je to uvod u blistavu karijeru. Vrhunac je bio, ipak, 2005. godine, kada je u finalu SP u Montrealu Mađarima dao četiri gola, a naši pobedili - 8:7. To mu je donelo zvanje najboljeg sportiste u izboru DSL „Sport“. - Moj cilj je bio da postanem najbolji sportista, i taj san mi se ostvario - priznao je krajem te godine. Za 11 godina u nacionalnom timu promenio je četvoricu selektora. Debitovao je kod Nikole Stamenića, a eksplodirao kod Nenada Manojlovića, Petra Porobića i Dejana Udovičića. Sa nacionalnim timom bio je prvak Evrope 2001. u Budimpešti, 2003. u Kranju, i 2006. u Beogradu. Na SP ima i srebro (Fukuoka 2001.) i dve bronze (Pert 1998. i Barselona 2003). Osvajao je i Svetski kup 2006, Svetsku ligu 2005, 2006. i 2008. Sa Partizanom ima osvojene prvenstvo, tri kupa i Kup LEN, a sa Pro Rekom prvenstvo i Evroligu 2003, kada je proglašen za najboljeg igrača fajnal-fora. Miljenik je navijača zbog svoje odvažnosti, beskompromisnosti, neumoljivosti... Omiljen je i sagovornik, neposredan, iskren, bez dlake na jeziku. Trebalo je 2. jula da krene sa drugovima u Malagu, na još jedno osvajanje Evrope... Vest o teškoj saobraćajnoj nesreći Danila Ikodinovića objavili su svi svetski vaterpolo sajtovi, a italijanski „njaterpolonline“ je informaciju završio porukom: - Napred, Danilo, uz tebe smo!
REPREZENTACIJA TEŠKA saobraćajna nesreća šokirala je vaterpoliste. Stručni štab, na čelu sa selktorom Udovičićem, i igrači bili su u novosadskom Kliničkom centru. Svi su duhom uz Daču. Ipak, moraće da nastupe na Evropskom prvenstvu, od 4. do 13. jula u Malagi. Aktuelni prvaci Starog kontinenta u Španiju će krenuti 2. jula.
SAMO ZDRAVLJE DANILO Ikodinović je čitaocima „Novosti“ za novu, 2008. godinu, poručio: - Svima bih poželeo samo da budu zdravi. Nismo ni svesni kakvo je to bogatsvo. Svi trčimo za novcem, slavom i tek kada nam se nešto dogodi, shvatimo koliko je zdravlje bitno.
LIČNA KARTA DANILO Ikodinović je rođen 4. oktobra 1976. u Beogradu. Ponikao je u Partizanu, za koji je igrao do 1998. Na Banjicu se vratio 2005. i zadržao godinu dana. Igrao je za Kataniju (1998-1999), Brešu (1999-2001), Pro Reko (2001-2005) i Sintez Kazanj (2006-2008). Krajem marta potpisao je za Jadran iz Herceg Novog. Za reprezentaciju je odigrao 304 utakmice i postigao 299 golova.
TROFEJI U REPREZENTACIJI: *Olimpijske igre - srebro 2004. u Atini, bronza 2000. u Sidneju. *Svetska prvenstva - zlato 2005. u Montrealu, srebro 2001. u Fukuoki, bronze 1998. u Pertu i 2003. u Barseloni. *Evropska prvenstva - zlata 2001. u Budimpešti, 2003. u Kranju, 2006. u Beogradu i srebro 1997. u Sevilji. *Svetski kup - zlato 2006. u Budimpešti, bronza 2002. u Beogradu. *Svetska liga - zlato 2005, 2006. i 2008, srebro 2004.
KLUPSKI TROFEJI: *Partizan: prvak, tri kupa i Kup LEN 1998. *Sportista SCG 2005. godine, MVP Lige šampiona 2003.
Oženjen je Natašom Bekvalac, sa kojom ima ćerku Hanu. Iz prvog braka ima ćerku Andreu
NEDELJA 14:25H
Načelnik urgentne hirurgije Kliničkog centra u Novom Sadu Zoran Đermanov rekao je da je stanje vaterpoliste Danila Ikodinovića u nedelju ujutro relativno stabilno i bez značajnijih promena. Đermanov je novinarima ispred Kliničkog centra kazao da Ikodinovića u toku dana očekuje kontrola vaskularnog hirurga i ortopeda, a biće urađen i kontrolni ultra zvuk grudnog koša.
On je rekao da je intervencija koja je u subotu izvedena nad Ikodinovićem obuhvatala kontrolu stanja cirkulacije krvnih sudova desne ruke i, kako je naveo, to mora stalno da se prati da ne bi došlo do komplikacija.
Prema njegovim rečima, vaterpolo reprezentativac Srbije će i dalje ostati u jedinici intenzivne nege Urgentnog centra.
RSS FEED 
