| NEŠTO O MENI |
Ja sam jedna nadasve divna osoba, najdivnija koju cete ikada upoznati. Skromnost je moja najveca vrlina.
Po ubedjenju dama a po profesiji diplomirana mudra!
Uvericete se sami! Enjoy
y1
|
|
 |
|
|
Blog piše
i slika:
SunshinE |
|
| OBJAVLJENO SA IZMJENAMA: 05.03.2009 12:20:25 |
|
| 39,2 |
|
|
Prehladila sam. Temperatura od 38 do 39...I za vikend ipak morala da spremam statistiku. Ni manje ni vise nego pod temperaturom. Skola, skola...nisam htela da priznam da sam bolesna, ali je moje stanje ipak "govorilo" drugacije. Budim se na vreme za posao, a sve me boli. Jedva sam ustala. Uh, samo da prezivim ovaj dan, pa cu sutra lagano, pomislih. Tata me je ostavio, tj. otisao na put, to znaci taxijem na posao. Aaaaj, tuzan sam. Sto se mora nije tesko. Posle 1650 pokusaja, dobila sam i taxi. Stigoh ispred fakulteta, hocu da platim, taksista:"Auuuuuuu, 20 (slovima:dvadeS) eura, a nemam ja da ti vratim, jedva skupih 3, 4 eura od jutros!" Vazi stari, samo nemoj da me bijes danas, sve me ionako vec boli...setih se onog "Zadrzi je ionako nemam sitno e", smesno mi, ne mogu kao covek ni da se nasmejem, svi me misici bole ali mogu mu dati samo kisobran (da ga zadrzi), ipak sam konacno trajno ispravila kosu, ne treba mi perika (bar ne otkad sam je osisala, nemoj da vam je palo na pamet da je ispravljate, bar ne ako imate mnooogo lepu kosu i ako istu obozavate, kao ja) moram da zovem D. "Aj izadji na parking da mi das 2 eura da platim taxi, nemam sitno".
"Nemam." "Nemas 2 eura? Aooo, aj pitaj I. molim te, neka mi donese na parking...."
Platih ****ni taxi...Odlucih da ne radim danas nista. Nemam snage. Danas uci statistiku, doci ce J. i S. da ucimo u konferencijskoj. I da zavrsim vec jednom s knjigom za narednih 10 dana. Dok ne ozdravim.
Hocu da nam platim dorucak - opet isto - vadim 20 eura, momak "auuu, nemam sitno, imas li to sitnije?"
"Ne!Nemam!"...ne da mi se da ih potrosim.
Oko 5 sati krecem na fakultet (na moj ovaj put), da omunjim tu statistiku, uf, hocu li iupovati cigare, a necu ovako bolesna, a, hocu li? Hocu, da ako usitnim za taxi, ubice me neko zbog 20 (slovima:dvadeS) eura..."Kareiliu slims, molim Vas.." "Aooooooo, nemam ti ja sitno"..."Samo se ne sekirajte gospodjo, nemam sitno!" U trafiku preko puta - NEMAJU SITNO! U kafani - nema, ustvari da pricekam malo, da usitni...
Je li ovo moguce?
Trebalo mi je 12 sati da nadjem nekog ko ce mi usitniti novac, odnosno dozvoliti da platim, a da ne cujem, aooo, auuuuu, jaoooo, je li imate sitnije? Nemam. Nemam. Imam samo krupnije od toga, primila sam platu i povisicu.
Verovatno sam zato bolesna. Ne od povisice. Navikla sam na povisicu vec. Nego od previse posla kojim zaradjujem povisice svakog meseca.
Uf...
Inace, trebalo mi je tacno 3 dana da zakacim ovaj blog. Pochkvario se sajt, ili moj browser ne radi. Mozda se i njemu vrti u glavi kao meni. Od povisica? A ne...Uf, ni spagu ne mogu od srece da opalim...ne kazu za dzabe stari - samo zdravlja....hahahahhahahahahahahahahaha
|
|
|
|
| Komentari (14) |
|
|
|
| OBJAVLJENO: 14.11.2007 14:40:53 |
|
| izjava godine |
|
|
|
Dakle, nasha draga M. je izjavila neshto shto moram, bar na ovaj nachin da ovekovechim...nadam se da ce vam ulepshati danashnji dan...
"Da znam gde su mi misli, ne bi mi lutale ovoliko..."
Ja je obozavam!
Eto, chisto da se ne zaboravi... | |
|
|
| Komentari (4) |
|
|
|
| OBJAVLJENO: 20.10.2007 14:30:02 |
|
| Bez naslova |
|
|
|
Slusam jednu pesmu vec sat vremena. Sto i nije tako strasno obzirom da mi se jednom desilo da sam jednu stvar (Chris Rea - Josephine) slusala 8 dana (mozda je i 10 bilo) po 8 sati na poslu. Znaci - repeat i tako 8 sati. Cudno je sto se ja odusevim svaki put kad je cujem i dan danas i sto mi nije nimalo, nimalo dosadila.
Ovu slusam vec sat vremena, ok je sve do 3 po mom proracunu.Posle 3-eg sata bi se trebala zabrinuti. Nego, evo jos samo sat i po do kraja radnog vremena...
Hladno je zar ne?!
Ovako nije bilo letos y1?!?! | |
|
|
| Komentari (6) |
|
|
|
| OBJAVLJENO: 03.10.2007 14:47:57 |
|
| Sta reci... |
|
|
| Da ugrabim dok ima internetaa, e se stalno kvarishe danas, pa izvinite, ono...evo zurim...
Sta reci o ovom nenormalnom kolektivu,a da ne bude previse?
J.: molim te kupi neke tablete za pamcenje (M. tetka ih koristi, pomazu neverovatno, ali je zaboravila kako se zovu, pa...ono...e...hahahahaha) i ako mozes donesi nam te macine trave koju koristis, jer ovako vise ne ide...ti uvek "pod gasom", pa onda nadredjeni br. 1 ima problema sa nasom komunikacijom...ili komunikacijom medju nama...kako da se Odrazim?!
S. bi mogao da se odrekne jela iz Tabascco-a bar za neko vreme. I koktela do kraja svog zivota (ili bar do kraja tradicionalnih okupljanja kod nadredjenog br. 2), jer tada ostatak kolektiva dobija neverovatnu zelju da izmislja incidente koji su se navodno desili, pa ono, ostacemo vrlo brzo bez inspiracija, a i malo je mogucnosti da se pojavi neka nova Zena....i...IZVINI E!
M.: do kraja tvog boravka u ovom kolektivu ja cu kuvati kafe (ako uopste nabavimo novu plinsku bocu), ja cu trcati po dorucak (hm...da li si ti ikad i bila po dorucak), ja cu kupovati jaffu, cokolade i sve ostale slatkise koje zelis, ukoliko zajednickim snagama nadjemo mlado meso za, kako ti ono kazes, sadzganje, meni pa tebi,a?! 333 Obrati paznju kad ides do kraja interneta,jer nam pochkvaris adsl vazda... I: dobijamo li mi galon vode nedeljno, mesecno?! Dobijamo li uopste?! Red je majku mu...
Trebali bi poci, onako kolektivno, kod psihijatra (nadredjenima: mozete sa nama, ako osecate potrebu za razgovorom sa gore navedenim licem), a do tada: lep ostatak dana zelim...
y1 | |
|
|
| Komentari (8) |
|
|
|
| OBJAVLJENO: 22.09.2007 21:11:42 |
|
| Bez naslova |
|
|
|
Maslacak...zato sto podseca na omot omiljene mi knjige.Dobro,jedne od omiljenih.Potrazih (kao veliki pisac,je li?!)inspiraciju u omiljenoj pesmi,pardon,jednoj od omiljenih...i onda prica pocinje o ljubavi sa velikim "Lj"...zaljubila sam se na "prvu recenicu" i pesme i knjige...
Na prvi pogled se uvek zaljubim...i onda obavezno pobegnem.To se zove predostoznost.U tome sam strucnjak.
Chekach...
I chekach je zbog mota "sve se dobre stvari u zivotu cekaju" (pa makar vam bile na dohvat ruke) puno puta ostala praznih ruku.Ali ne tuzna.Jer je zbog toga bilo sramota.Priznati poraz.Ali ne uciniti nista da se stvari isprave.Vec mudro chekati.Da vreme pokaze Pravu Stvar...sta god to bilo...
On i Onaj Drugi (bar je sa velikim O)...na prvi pogled...oba puta kao sto rekoh.Trazenje na "Dugim Talasnim Duzinama Ceznje"...ali nije islo.Ne Dugo...
Dok se nije umorio On.Pa Onaj Drugi.Ili Ja?Sve je moguce...
Veciti romantik i optimista se ne predaje.Chekach...dok se ne pojavi Jedan Na Prvi Pogled...Ono sto je trebalo biti poenta moje price je da ne treba bezati od sopstvenog zadovoljstva.Ne umem sebi oprostiti sto sam nekada sedela skrstenih ruku i chekala da se sve desi "samo od sebe"...sto sam spontana,a?!To mi je sad prilicno smesno,ali nije da ne bih postupila drugacije da mogu...sad...
Ko zna...
"Maybe things will get better
If I learn to be patient
What I wanted was love not an imitation..." | |
|
|
| Komentari (8) |
|
|
|
| <<
||
<
ukupno 8 unosa
>
||
>>
|
|
RSS FEED