Kako sad poceti celu pricu, pitam se ja, a da ne ispadne da sam skrenula skroz...ma, ja krecem od pocetka pa kud puklo da puklo...daklem, ima tome vec vise od godinu dana kada su se u moj zivot umesale osmice...gde god se okrenem one iskacu iz zasede i kao da samo mene cekaju, al ajde, ni po' bela jada dok je bila samo jedna u pitanju (prvih par meseci), a onda su pocele medjusobno da se druze sta li vec, i pocele da se poajvljuju u parovima...telefonski brojevi, registarske tablice, cene na proizvodima, brojevi kuca...uglavnom, u proseku sam vidjala po deset i vise gore pomenutih parova osmica u toku dana, kao da se drze za ruke i gurkaju laktovima, a onom slobodnom mi masu i pokvarenu mi se podsmehuju...e tada cela situacija pocinje postajati kriticna, u setnju su poceli da izlaze u troje...pa sam ja nesto pocela da racunam, u medjuvremenu ipak nije proslo devet meseci doduse, kod njih to mozda ide drugacije...mozda su ko morski konjici pa i «on» i «ona» mogu da nose jednu malu 8...(e vidis, o tome ja govorim, ono o pustanju u etar i slaganju kockica potom, mozda su mama i tata osmica u isto vreme nosili dve male osmice...pa da! to objasnjava pojavljivanje u cetvoro za vrlo kratko vreme...ili je mozda mama osmica nosila blizance, hm...ne, ne, ne, ipak ne, postojao je period tri osmice u to sam sigurna)...nego, da se ja vratim na moju pricu...dakle, jedno vreme sam kao pokusavala da ih ignorisem al oces vraga, one bi se bas nesto druzile...juce sam se recimo zainatila i reko', sacu bas da vas brojim da vidim koliko vas ima; izadjem iz kuce, sednem u kola i krenem u market...pa, sve u svemu cela ta kupovina nije trajala duze od 20-25min...i koliko ih je bilo?..pa naravno, 8...8 parova osmica..sta mu sad to dodje, podmladak koji je izasao u prevecernju setnju...i sad mi je sve to jako smesno...izadjem danas sa posla nesto da obavim, ovog puta ne duze od 15min i koga sretnem?...pa naravno, osmice!...i sad, do odredjenog momenta ih je bilo sest parova i jedna trojka (opa! imamo obnovu, opet!)..i dodjem ja do pred garazu i pomislim: «'ajde dobro, danas bar nismo preterivali, sest je dovoljno»...kad ono, eto vraga opet...parkirao je dvoje kola pred garazu koja imaju na registarskoj tablici koji broj?....o...o....o....o...osaaaaam, tako je (duplo, samo da napomenem...one sto setaju same nisu vise in)...

                                      *        *       *                                    

i da se razumemo jednu stvar, nisam sujeverna ama bas ni...toliko nisam sujeverna se ne secam horoskopa koji prisluskujem svako jutro na tv-u vec posle pet minuta...mozda zato sto je mrklo jutro u pitanju i u to doba se jos ne vidi dno solje za kafu, kazem mozda...cak sam jednom prilikom dala da mi se izradi horoskop i apsolutno se nicega ne secam, sva sreca pa ga je procitala moja drugarica i ona me prosvetli s vremena na vreme sa pokojim podatkom, kao na primer to da cu se udati u 35-oj...cek malo, 3+5=8...aha! dooobro...a prosle godine kada je sve ovo pocelo da se desava imala sam jos 8 godina do te famozne 35...vidi, vidi...doduse, ja tu udaju ne vidim ni kroz maglu, al ajde...a da ne pricam o tome kakva ce mi prodja biti posle ove ispovesti, ima sama sebi da zalupim vrata...i sad, htedoh da upitam ko je tu lud a ko blesav, al nekako mi se odgovor namece sam pa cu to izostaviti ovog puta...i sad tako dok piskaram ovo prisecam se jednog detalja, ne znam zasto mi je bas on ostao u secanju, al' valjda postoji razlog...pre dosta godina bila sam na letnjem raspustu kod bake u dede i secam se da su nam u to vreme treninzi pocinjali u avgustu, i sad se vec nastavak namece sam...godina je bila 1988, a datum 08.08...♫ tilu-li-lu, tilu-li-lu ♫ (ovo je trebalo da zvuci kao melodija iz «Zone sumraka»)...mislim, bice bolje da ja prestanem da pretacem jer ce svasta jos izaci na videlo...al nemre tako, moram jos nesto dodati...moj deckic je rodjen 8. dana u mesecu, stanuje u zgradi broj 8 i razlika izmedju nas je 8 godina...pa da, sad sasvim sigurno znam, ja sam ta koja nije bas kod kuce...

Jednom prilikom sam razgovarala sa prijateljem mog brata koji zna nesto o numerologiji i koji mi je rekao da broj osam znaci novo radjanje, novi zivot, novi pocetak...ko ce ga sad znati...pa i da sam Georgina do sada bih vec rodila, da je literalan smisao tog tumacenja u pitanju...a da ne kazem da kada sam usla u galeriju gore pomenutog lika i postavila mu famozno pitanje, samo je zanemeo i pokazao mi kaziprstom da podjem sa njim u atelje...tamo je bio poster na kome su bili sitno ispisani brojevi od jedan do sedam na zaglavlju, zatim znatno veci broj osam na sredini postera, i dalje od devet do petnaest u dnu (lik je sledbenik Sai Babe, ali posto nisam bas nesto u tom fazonu nisam pazljivo saslusala celu pricu, zapamtila sam samo ono osnovno znacenje koje sam navela)..bolje da stanem sad jer ovo sve pocinje da biva suvise i za mene, ovako pretoceno zvuci suvise mracno (a jos se i rimuje)...

*       *        *                                              

I sad eto, ja vec godinu i vise razmisljam sta bi to moglo da znaci...mislim, meni broj osam nikada nista u zivotu nije znacio...osme godine se ni ne secam maltene...osmi razred, kao kod svakog drugog predpostavljam...uvek sam nosila dres broj 7 ili 12, koje kad ubacis u kombinaciju sa bilo kojim matematickim operacijama ne mozes dobiti 8...sta, osam godina nesrece?...ja sam mojih osam odradila posteno cini mi se, sad jedino ako ne treba da okrenem jos sedam krugova pa da zaokruzim, al sto je puno puno je...imacu mozda osmoro dece?...e sad, cisto sumnjam s obzirom na to da zvezde kazu da cu se udati tek u 35-oj...mozda vanbracne doduse, al ko je lud da se zeni sa samohranom majkom viseclane porodice koja ima gomilu imaginarnih prijatelja u obliku broja 8...jedino ako i taj nije srecnik pa je i mene usio sa svim ovim osmicama...ne, ne, to ipak ne bi bilo humano prema njemu...nisam se cak ni selila osam puta, u pitanju je puno veca brojka...ne znam, ponestaje mi maste...a da mozda smirim malo konja pa sacekam tamo do neke osamdeset i osme, mozda onda doznam...a dotle, pa nista...da ih ignorisem nema sanse jer se ja ni ne pitam...onda jedino mogu da im se pridruzim i prijateljski odmahujem kad ih sretnem (artritisu ima da organizujemo zuraju za dobrodoslicu)...TBC

P.S.

Htela sam samo iskoristiti priliku i preporiciti, onima koji su stigli do ovog dela, poslednju knjigu koju sam procitala, jako je dobra...Katherine Neville – «OSMICA»