Интерферон у Србији

(изводи из чланка ''Штедњом до неморала'' аутора Маријане Милосављевић објављен у НИН-у септембра 2007год.)

Неуролог професор доктор Јелена Друловић председница је Републичке стручне комисије за мултиплу склерозу, која одређује критеријуме за лечење интерферонима: “Иако, нажалост, робујемо најстрожим условима у Европи, ми још увек нисмо у стању да лек дамо свим пацијентима који те строге критеријуме испуњавају. Листе чекања су дуге. Као лекара, та чињеница ме поражава.”

У међувремену не штеди нас ни статистика. Код нас се број новооболелих значајно повећава последњих десетак година. Прецизни подаци из 1996. године за град Београд показују да је тада учесталост болести била 42 особе на 100.000 становника. Данашњи подаци кажу да је учесталост болести преко 60 на 100.000 становника, што значи да се сваке године у главном граду региструје око 250 новооболелих, односно да их је укупно око 2.000. Процењује се да у читавој Србији има око 6.000 болесника од мултипле склерозе. Због тога нико није крио задовољство што је, иако са закашњењем, пре две године омогућено лечење интерферонима о трошку Фонда за здравствено осигурање. Ипак, од тада до данас само 320 људи добија овај лек.

“То нису лекови који могу да излече, али значајно побољшавају стање болесника. То је и разлог због чега се ови лекови у читавом свету масовно користе. Свуда у ЕУ је проценат болесника који се на овај начин лече око 25 одсто од укупно оболелих, осим у Енглеској. Само су у тој земљи од осталих развијених земаља строжи и пажљиво анализирају цену лека у односу на његову ефективност. Сада се у Великој Британији на овај начин лечи око 15 одсто болесника. У Словенији се лечи 34 одсто оболелих, у Румунији 20 одсто, у Бугарској око 560 болесника а у Хрватској 330 оболелих. Процена је да у ЕУ од укупно оболелих 25 одсто пацијената испуњава критеријуме за лек. Још увек не можемо да будемо сигурни да редовна употреба лека може да одложи инвалидска колица. На срећу, са овом болешћу не долази увек обавезно физичка онеспособљеност – око 30 одсто болесника има благу, бенигну форму болести”, истиче докторка Друловић.

Крајем децембра 2003. године усвојена је обавезујућа резолуција Европског парламента која говори о правима болесника од мултипле склерозе која се поштују и обезбеђују у свим земљама ЕУ. Код нас право на лечење имају они који, осим што задовољавају критеријуме, морају да прођу и строгу селекцију што многима оставља горки укус сумње у неетичност медицинских посленика. Основни критеријум надлежне комисије јесте да је болест активна и да су се болеснику већ догодила најмање два погоршања. Новина у лечењу у земљама ЕУ гласи да се лек преписује од тренутка дијагностиковања болести. За сада се код нас води рачуна приликом одобрења терапије и о степену онеспособљености (циљ је да буде што мањи) а додатно приликом избора одлучују промене које показује снимак начињен магнетном резонанцом.

Бранимир Обрадовић је испред “Бајер Шеринг фарме” задужен за снабдевање “бетафероном” у нашој земљи. Каже да њихова најновија истраживања о леку који производе показују да ће се, ако се са терапијом крене одмах после дијагностиковања болести, за 40 одсто успорити развој погоршања мултипла склерозе. Они уредно већ више година прате пацијенте који користе овај лек. Наш саговорник наводи пример пацијента који већ 18 година редовно прима терапију. За то време завршио је два факултета, постао отац троје деце и живи нормалним животом. Зато изводи на први поглед парадоксалан закључак – иако је лек иницијално скуп, интерферонском терапијом се заправо штеди. Јасније је шта хоће да каже ако се зна да од ове подмукле болести најчешће оболевају млади људи у периоду између 20. и 40. године живота. Такође се зна да велики број пацијената на крају улази у прогресивну фазу болести када им инвалидска колица постају неопходна а рехабилитација и санирање последица су, као што се зна, изузетно скупи.

Конвенционални и одавно превазиђени начин лечења је на први поглед јефтин јер се симптоми (напади) болести врло лако смирују јефтиним кортикостероидима. Тако се, међутим, болеснику смањује нелагодност, али се процес болести и неминовно погоршање не заустављају. Интерферонска терапија, наглашава др Обрадовић, не лечи али зауставља и успорава процес промена у централном нервном систему. Што се “Бајер Шеринг фарме” тиче, они су као произвођач донирали бесплатан лек за 50 пацијената у наредна три месеца. Доктор Б. Обрадовић мисли да држава чини све како би лечење интерферонима било могуће за све болеснике.

Један од наших најпознатијих неуролога је академик Владимир Костић, директор Института за неурологију и председник Централне стручне комисије за лекове. Каже: “Природно је да сваки лекар жели највише што може да пружи својим пацијентима. Али, лекови се купују. За неке болести чули смо захваљујући лобирању болесника и лобирању фармацеутских компанија. Скретање пажње на појединачне болести без посматрања тоталитета нашег здравља је погрешно. Наша дужност је да обезбедимо неку врсту равномерности јер више година уназад нисмо имали терапијске варијације за читаве групе пацијената, поготово оних који пате од ретких обољења. Листе које постоје нису измишљене у Србији, оне постоје свуда у свету. Републички фонд за здравствено осигурање направио је озбиљан напор да прошири тзв. позитивну листу лекова. Инсистирање да се “бетаинтерферон” да што већем броју пацијената доводи до питања – од кога да узмемо да би другима дали. Бројка од 320 пацијената почетна је формација кроз коју смо хтели да градимо стратегију терапије – кроз Комисију за мултиплу склерозу коју чине наши најбољи стручњаци. Од њих очекујемо анализу двогодишњег искуства да бисмо реално реаговали и евентуално повећали број пацијената којима је оваква терапија потребна. Без притисака Удружења болесника који су, по правилу, увек у праву чак и када нису у праву. Онај ко врши притисак нека буде поштен и каже – узмите од оног и дајте оном”.

Професор др Костић каже да греше сви који мисле да је “бетаинтерферон” револуционаран лек. По његовом мишљењу, “то је била прва терапија која је значила крај почетка, али не и почетак краја у лечењу ове болести”. Позива се на Институт “Најс” у Енглеској који је дао релативно негативну оцену овој терапији. “И ми према нашим пацијентима треба да будемо одговорни. Они морају да знају да терапија коју прижељкују није терапија која ће зауставити њихову болест – ради се о терапији благе до умерене ефикасности. Не постоје докази у смислу да лек може да спречи инвалидност.”

У рад Комисије за мултипла склерозу нико се не меша. Фонд од комисије очекује анализу студије праћења случајева да би се утврдило треба ли повећати број оних који терапију примају. “Да се питамо само ми неуролози, највећи број пацијената добио би ‘бетаинтерферон’. Зашто то није тако, питање је за представнике државе”, закључује др Костић. Пара нема па нема.

http://www.communitychannel.org/index.php?option=com_rnvideoarchive&task=view&vidclip=317&Itemid=139

Sta je MS? Pravu sliku i pricu videcete na ovom filmu.

Konduktivna edukacija

Kako u Mađarskoj  liječe MS? Vježbama. Naravno, riječ je o čuvenom Peto Institutu u Budimpešti.

Konduktivna edukacija uči odrasle i djecu sa neurološkim oštećenjima kako da prevaziđu probleme. Temelj ovog načina rehabilitacije je stanovište da svako može da nauči bez obzira koliko je i kakvo je oštećenje nervnog sistema.

Doktor Andras Peto je razvio i utemeljio ovaj način rehabilitacije posle drugog svetskog rata 1948. na bazi aktivnog učenja prije nego na pasivnim tretmanima. Njihovi terapeuti se zovu ’’konduktori’’. Oni su pozitivni, razumjeće vas i dati vam nadu. I prvo što će vam reći je 10% vaše mobilnosti je problem MS, ali 90% je ’’način na koji je koristite’’.

Uče da je koordinacija  više pod vašom kontrolom nego što vi mislite ili oni koji o vama brinu i ima načina kako da je upotrebljvate.

Institut pomaže ne samo oboljelima sa MS već i kada je u pitanju: cerebralna paraliza, Parkinsonova bolest, povrede posle moždanog udara.

Da bi vježba bila dobra vježba mora prvo pravilno da se uradi, kasnije ona postaje sastavni dio vašeg života i daje vam samopuzdanje. Učenje je više verbalno i  u početku zna da bude vrlo teško. Ako ste rukama podigli nogu da bi ste je tako pomjerili, konduktor će vam odgovoriti: ’’Možemo da vas naučimo da to više ne radite na taj način.’’ Ti to možeš, je osnov svega. Sprečavaju vas da mislite da ne možete. Uče vas kako da ustanete iz kreveta kada su vam noge ukočene, sa spazmovima i grčevima. Uče vas kako da vaše tijelo radi za vas, a ne protiv vas.

Širom svijeta postoje instituti koji primjenjuju ovaj način vježbi.

http://www.conductive-ed.org.uk/

Дијагностичке недоумице

Савремене визуелне методе и лабораторијска испитивања у многим случајевима омогућавају постављање брзе дијагнозе, али код већине неуролошких болести оне нису од помоћи и преглед лекара је незамењив

За коју ће се методу одлучити, лекар одређује после прегледа Савремене визуелне методе, попут скенера који показују слику у три димензије (такозвани мултислајсни) или магнетне резонанце, веома су популарне у нашој средини, будући да могу одмах да отклоне сумњу у постојање тешких органских обољења. Па ипак, у неурологији има много поремећаја и болести које се не испољавају видљивим променама и чије откривање захтева стрпљење болесника и добро образованог неуролога, навoди проф. др Душан Врањешевић у својој књизи „Диференцијална дијагностика у неурологији“. Наш угледни неуролог наглашава да ни лабораторијске анализе ни генетска истраживања нису увек од помоћи у постављању неуролошке дијагнозе без добро обављеног клиничког прегледа који се често занемарује. То је и разлог што је у овој књизи детаљно описао симптоме болести који се не откривају ниједном од поменутих метода, када је знање и искуство лекара пресудно важно за постављање тачне дијагнозе и ток лечења.

Многи симптоми и знаци нису увек неуролошког порекла, иако се тако испољавају, већ су изазвани болестима других органских система, наглашава значај клиничког прегледа др Врањешевић. Осим тога, каже, они не морају уопште да буду проузроковани органским болестима, будући да се и психосоматска стања могу показати органским знацима и симптомима.

Бол није мерило

Страх и нестрпљење да се што пре дође до дијагнозе наводи болеснике да се самоиницијативно подвргавају различитим, чак и врло скупим прегледима који се на крају испитивања покажу као непотребни, објаснио је за читаоце „Магазина“ др Врањешевић. Главобоља је, рецимо, важан знак за неуролога, али може бити последица обољења носа, синуса, ува, проблема с видом, или је изазвана претераним пушењем, боравком у задимљеним просторијама, или прекомерним узимањем алкохола, зачина, преврелих сирева и сухомеснатих производа који су конзервирани нитритима и нитратима.

Симптоми ових главобоља могу бити јако изражени и подсећати на оне изазване туморима и запаљењем мозга. Неуролог, на основу познавања специфичности симптома које одликују сваку од наведених главобоља, проналази њен узрок. Мерило тежине болести није ни бол, будући да је код мигрене израженији него код тумора, па ипак, на ове друге се чешће помишља.

За све неуролошке манифестације најважније је детаљним прегледом открити знаке који указују на пут којим треба кренути до коначне дијагнозе, истиче др Врањешевић, прецизно наводећи у својој књизи специфичности сваке неуролошке болести, којих има више од 700. Утврђена је и повезаност дискретних или изражених неправилности на лицу и телу са скривеним неуролошким поремећајима које могу одредити смер даљег истраживања. Прегледом се, на пример, могу открити слабости нерава који полазе из мозга, а инервишу очи, уши, мишиће лица, језика, поремећаји координације покрета, невољни покрети, слабости мишића.

Кад кожа промени боју

Поједине акутне и хроничне болести не ретко су праћене и неуромишћним поремећајима. Честе су код бубрежних болесника, оних који су на дијализи и код особа с трансплантираним бубрезима. Испољавају се главобољом, опадањем менталних функција, поремећајима спавања и запаљењем периферних нерава. Све те знаке неуролошких болести ниједан од поменутих апарата не региструје, па чак ни ПЕТ-скенер који бележи поремећаје функције органа.

Свака главобоља има своје специфичности У поменутој књизи је и изузетно занимљиво објашњена интеракција лекова које изазивају неуролошке последице. Учесталост је различита, зависно од врсте лека и реаговања организма. Нежељена дејства два лека који се узимају истога дана могуће је пратити, међутим, интеракције три и више медикамента често нису препознате. Тако, на пример, могуће је да један лек блокира ензим за разградњу другог. Тада се његова концентрација повећава и потребно је смањити дозу. Ако се престане са узимањем лека који блокира ензиме, његова концентрација се може повећати до токсичности па је и тада неопходно прилагодити дозу. Ефекти оваквог предозирања испољавају се различито, најчешће главобољом, слабошћу мишића, невољним покретима, поремећајима вида и слуха и боловима у мишићима и лигаментима који се могу погрешно приписати реуматским или дегенеративним болестима.

Узрок неуролошке реакције на лекове није могуће открити скенером и магнетном резонанцом и зато је потребно, саветује др Врањешевић, да особе које после узимања лекова примете подрхтавање руку, поремећаје вида и слуха, несигурност у ходу, имају вртоглавицу, обавесте свог лекара или неуролога да би се кориговала терапија. Дешава се да болесници, када се појаве нежељена дејства медикамената, самоиницијативно прекидају терапију и тиме погоршавају болест за чије лечење се, иначе, може наћи и други лек.

Нежељена дејства лекова могу се појачати кафом, узимањем тврдих сирева, грејпфрута, или додацима јелу са натријум глутаминатом, фосфатима из кола и других освежавајућих напитака, нитритима и нитратима из сухомеснатих производа. Понекад се дијагноза таквих неуролошких реакција поставља за дан – два, али је за поједине, које су изазване метаболичким болестима, потребно и до два месеца, будући да се већина таквих анализа обавља у иностраним лабораторијама. Помоћна лековита средства и чајеве такође не треба узимати са неуролошким лековима, јер такве комбинације мимо очекивања могу да блокирају или појачају њихово дејство.

Наглашавајући важност прегледа читавог тела, др Врањешевић је указао да промене на кожи проучавају дерматолози и неуролози. Тамна пребојеност коже или обојене мрље, младежи и обезбојене површине, могу бити показатељ скривених и манифестних неуролошких поремећаја. Откривено је неколико стотина таквих кожних промена. На основу њих неуролог понекад може одмах да постави дијагнозу и без икаквих других дијагностичких испитивања. Једно од најчешћих таквих обољења је неурофиброматоза. Ова се болест, осим кожним променама, испољава и доброћудним туморима у централном нервном систему. Такви тумори се хируршки не лече, осим када праве сметње. За дијагностику је значајно што се генетским испитивањем може одредити тип кожних промена и дати генетски савет за потомство.

Неуролошке реакције на лекове

Неуролог из разговора с болесником треба да сазна да ли његов пацијент узима лекове. Неповољна дејства лекова постоје од кад се они примењују, на њих је указао и Конфучијев ученик Менције у IV. веку пре нове ере: „Лек који не може да изазове нежељена дејстава, сигурно и не помаже у лечењу“. Многи веома ефикасни лекови могу да имају нежељене ефекте на централном и периферном нервном систему и они су забележени у њиховом упутству за употребу. Најчешће су то антибиотици, стероиди, медикаменти за лечење Паркинсонове болести, изонијазид, спазмолитици који се дају за ублажавање грчева. Ови и други лекови могу да изазову слабљење слуха, мишићну слабост, оштећење нерава, укоченост, психичке сметње, поспаност, епилептичне нападе, чак и психозе. Престанком узимања лекова већина ових неуролошких реакција ишчезава, али понекад настају и нервна оштећења која изискују одговарајућу терапију.

Вера Бошковић

[објављено: 20/04/2008]

http://www.politika.co.yu/rubrike/Magazin/Dijagnostichke-nedoumice.sr.html

Kiselost organizma

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti savremenog čovečanstva, koja izaziva i pojačava mnoge tegobe. Posebno utiče na pojavu uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH poznat je već hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.

Prilikom određivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvačka i krv. Optimalan jutarnji pH faktor za urin i pljuvačku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra kiselošću metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne može da asimilira vitamine, minerale i ostale hranljive materije.

Najčešći simptomi kiselosti organizma su: akne, bolovi u mišićima, malaksalost, bolovi u zglobovima, nervoze i depresije, zatvor, jak miris urina, beo jezik, teškoće da se ujutro probudi i ustane iz kreveta. Jače izraženi simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljivične infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jače opadanje kose, diarea, alergije, bolovi kičmenog stuba, izražena potreba za slatkišima, nemogućnost da se izgubi višak kilograma.

Namirnice koje utiču na povećanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u dnevnoj ishrani): voda; povrće - kupus, celer, krompir, šargarepa, krastavci, paradajz, cvekla, brokoli, pasulj, luk, spanać, zelena salata, boranija, grašak; voće - jabuke, kajsije, kupine, višnje, jagode, mandarine, kruške, breskve, limun, lubenica, pomorandža, ananas, groždje, grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo grožđe.

Namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i brašna, sve vrste špageta i makarona, mlečni proizvodi (puter, jogurti, sirevi), sve vrste žitarica osim prosa, sve vrste sočiva, suvi grašak, sve vrste semenki osim badema i golice, sve vrste šećera, čokolade, keksa, med, jaja, kvasac, šljiva, bundeva, maslionovo ulje, sve vrste pirinča, sve vrste gaziranih i alkoholnih pića, sve vrste čipseva i grickalica.

Ukoliko su neki od navedenih simptoma jače izraženi, neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica isključivo baznog uticaja i već nakon dve nedelje efekti su vidljivi, što se manifestuje kroz slabljenje ili čak nestanak pojedinih simptoma. Kod većine ljudi kod kojih postoji poremećaj, prisutni su skoro svi nabrojani simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti lečenju, kako bi se sprečila pojava ozbiljnijih pormećaja: kancer, hronična oboljenja, zaraze, šizofrenija, multipla skleroza, leukemija i slično.

http://www.zdravaishrana.net/nepravilnaishrana.htm