I.Andric

Kakva glupa subota i kiša i neka magla i dvosatni nestanak struje u jednom dijelu

Podgorice koji je uzrokovao isto toliko dugo spavanje „na silu“ i sto sjutra moram kod zubara –ma pih!

Oce li mi ko reći koliko traje postavljanje/ugrađivanje keramičkih zuba/porcelanskih, oči mi ispale i što mi šće da o tome radim.Ako bude trajalo kao i brušenje tri zuba (skoro 3 sata+ 6 pokušaja davljenja nekom mlakom vodom+ 16 puta zamalo da se ispovraćam na sred ordinacije) bolje da nastavim da zivim sa ovim sto mi je od zuba ostalo (kao Frankenštajn) nego da opet kroz taj pakao prolazim.

Bilo je to prošle neđelje (svete).

Jecka dobi odmor od cijeliiiih 7 dana (uključujući vikend) i to bi idealno za zahvat brusenja zuba.

Poranim u 8 ura i pravac zubar (koji voli da se oslovljava sa STOMATOLOG jer nije on neki zanatlija je li?)

$edoh na onu stolicu,pokriše me onom zelenom plahtom do koljena ni da će bubrege da mi operišu.Dadoše anesteziju i taman kad bijah sigurna da ću malo po$eđet tu,ništa me boljet neće-poče agonija kojoj se nije nazirao kraj.Prvo je išlo brušenje zuba do pola i to nebi toliko strašno iako je trajalo skoro sat vremena.

Kad krenu druga polovina, uključi da umjesto hladne vode iz one brusilice pršti neka topla voda,kami da mi je-gadluka toga. Ona sisaljka ne može da izvlači vodu, ja počinjem da kolutam očima a docu boli peta-on brusi li brusi.

Tek kad sam počela da kašljem ko sipljivo kljuse jer dio te vode htjela- ne htjela progutah, on batali i pita me „Ada šta je Jecka?“ A šta –šta je?- udavih se zamalo.

Tu se on slatko nasmija,reče da će ovu izjavu saopštiti mom bratu uz opasku kao me oni nebi puštili da se udavim u sred ordinacije.Jok – nebi, davila sam se još u nekoliko navrata u narednih sat-dva-ma godinu- čini mi se.

U međuvremenu mi je u usta ubacio sve tufere koje je u ordinaciji imao, i na kraju uzimanje otisaka gornje i donje vilice sa  smješama pink i zelene boje.Ljepota da sam protezu sa sve plastičnim nepcima postavila.

Kad konačno reče da je gotovo ja više nisam mogla sklopit vilice.

E sad vi vidite kakvu ja traumu preživjeh i šta li me tek sjutra čeka.

Just a perfect day- volim da u šali ovu pjemu nazovem „pjesma za ludake“

Sigurno to jeste ali sigurno nije ni jedina takva. Pjesma za ludake, ustvari neuračunljive u  onom racionalnom i često realnom smislu.

Danas me nešto posebno pizdi ljudska površnost.

Ovo govorim vama,prepoznaćete se ,vama hendikepiranim govedima koji razlikujete samo crnu i bijelu a crni ste bez iđe bijela.

Srijećem vas svuda,kotite se kao gamad koja se neda lako istrijebiti. Za vas je provod i najveće uživanje da vam zavidi nabolji prijatelj (govedo kao i vi) na nečemu boljem što imate.Da vas pitam nešto: Jeste li se ikad u životu kvalitetno proveli, znate li vi uopšte šta to znači? Ne-ne, to ne znači biti u fensi lokalu sa kakvom kalašturom pored sebe ili gomilom onih za koje misliš da ti zavide što ćeš se s tom  kalašturom baš ti posexati. Ne

zaluđujte se glupostima, mnogi od tih istih su prije vas iskoristili svoj red. Kalaštura-to je mnogima od vas možda nepoznat izraz.To je jedan od sinonima za prostitutku-bar u mjestu postojbine mog oca.Ne, ne nije ovo moralisanje, ja poštujem ljude koji vole sex i često ga upražnjavaju -to je potpuno legitimna stvar, ali mi te razmjene dobara tipa izlazak , kakav „bijesni poklončić“= sex ,nešto nalik osjećaju kad ugaziš u nečiju povraćku.

Jeste li se vi kad u životu kvalitetno napili. Nije to ono kad se poslije izlaska koji opisah u prethodnom pasusu,sa „ekipom“ napijete kao guzice i počnete da da plačete i dušu otvarate.“Mene niko ne voli-ti si brat moj-ja bih za tebe život dao“ i ostala sranja.Nebiste vi takvi ni za koga bob dali –to je fatamorgana nečega što vi nikada nećete biti.Možda ste tada ,bar imaginarno, najbliži onome što bi trebali biti ali ne može ovo čeljade vazda biti pjano, mora se raditi, nekoga zajebati pa zaraditi, sladiti se kad komšiji crkne MiluljaJ

A opet ostati siromašan u svom neznanju, neshavatanju nečega što se ne može do kraja opisati... ili može... ali samo onima koji su u stanju to isto osjetiti.

I tako život prođe...a ja se osvrnuh noćas na vas koji ste uskratili sebi luksuz da malo spoznate sebe-takve kakvi ste.Zar je toliko teško priznati sebi i reći-ne shvatam mnoge stvari ali sam bar iskren prema sebi i vama. A teško je –kako nije.

Za kraj-citiraću jednog druga,možda već bivšeg jer kad pročita ima da popizdi.

Naime, jednom davno- u jeku moje finasijske krize (koja još traje-da se razumijemo) ponudi me da otkucam njegov tek završeni rukopis.I ja poslije 30-tak stranica odustadoh ali ukradoh jedan  pasus:

„I onada sam shvatio...noć,hladna januarska.Budim se u mraku, ne znam u prvom trenutku gdje sam.Shvatam da nijesu suprotnosti život i smrt,zajedno koračaju ulicom-dugim pravim putem za reklame. Put je na Aljasci i u daljini se vide brda.... postoji grad imenom Enkoridž nazvan.

Jer kada se rodimo, ne započinjemo mi samo naš život,takav kakav je,kakav će biti,ko to može znati-započinjemo i našu smrt, koja hoda sa nama, ponekad nas čudno zaglednuvši,  a u isto vrijeme sasvim dobro zna na kojem dijelu puta će da nas sačeka,da nam pruži mantil,da nas ogrne i povede, sa ceste –u šumu.“

Ako me ođe ne bude znajte-ubLJena sam.

Jutros mi je sve u znaku saobraćaja,dobrih policajaca i kazni.

Na blogu čitam-Matilda polaze vozački-jedan savjet-pali svijetla u po dana-po noći e ćete jad naći kao što je mene jutros.

Naime, kako sam jedan kratki period vozila neregistrovan auto, svijetla su mi bila vazda ON i bila sam svezana ko kucko da me organi reda nebi slučajno zaustavili i pritom viđeli pravo stanje stvari.Jutros mogu reci da je bolje bilo da ga nijesam registrovala.Putujuću do svoje firme,na magistrali put Cetinja ravnog-shvatih da ce mi prifalit cigara , svrnuh u DR.TRADE (oce li mi ko objasnit sta znaci ovo ime!?) da kupim pomenuto i  opusteno pjevajuci jednu od omiljenih starogradskih pjesmica nastavih pravo.

I Jecka onako orna –priveže se pojasom mahimahimahinalno jer tu- na domak firme  svakog jutra stoji patrola reda i mira.

Jutros bijahu sa druge strane i taman da ih prodjem kad jedan od njih istrča sa onom stop-palicom i poce da maše.Stani Jecka nema ti druge.

Dobro jutro-dobro jutro (ja mislim rutinska kontrola i vec u sebi nastavljam dijalog iz Balkanskog špijuna-vi ste taj i taj-ja sam taj i taj) kad oces malo $utra-džaba jedan kamiondžija u prolazu dobacuje-Pušti jadan tu đevojku neka ide - službeno lice mi blagim glasom saopštava-Molim vas da pođete do mog kolege.

-A što ću kod kolege jutros u devet ćukova –mislim se,razvezah pojas  i izlazeći krenuh da ugasim svijetla kad me gorka istina dokusuri-svijetla su već bila ugašena jer ih nisam ni uplila.Eto ti žurke Jecka.

Dok smo prelazili ulicu,organ reda je već prestao sa VI –kanjem i veli - A okle si ti porijeklom, a kud si krenula, a đe ti je firma !!!!???

Kolega u autu postavi ista pitanja,raspita se kolika mi plata,koliko zaposlenih ima,reče mi da se vjerovatno nisam naspavala i na kraju veli-JECKA,ŠTA ĆEMO SAD?

- Ja bih jednu kafu a posto znam da to od vas ne mogu dobit-dajte ono što možete-kaznu ofkors.

Nekako sam znala da ce se složit sa onim što tražim,rekoh mu ime oca,oko majčinog đevojačkog prezimena se malo zamislih ali i taj odgovor sam znala,broj lične karte i ostale tandarije.

Kad dođosmo do cifre reče mi ljubaznim glasom-Pošto te policija prvi put zaustavlja-umjesto 30-napisaću ti kaznu za nevezivanje pojasa koja je 15 EUR.

E sad vi-iskusniji vozači treba da mi objasnite par stvari;

1. Pita li i vas službeno lice STA ĆEMO?

2. Kad me službeno lice zaustavi i pita ŠTA ĆEMO- treba li odma da mu

    iskeširam koju crkavicu ili da mu uz treptanje okicama  ponudim svoj broj tel.

    da neđe kafu srknemo

2. Čim započnemo razgovor,da mu onako usput pomenem kako mi je po' familije 

    u policiju i da znam kako se u tu službu teško pare zarađuju.

A sad ozbiljno, ili nemam iskustva ili ne znam šta, ali ja gore navedeno nekako ne bih mogla izgovorit pa taman kad bi mi neznam koju kaznu napisao.

Mada bojim se da ako se jos koji put desi naučiću i da mi se neće.

Nemoj da mi je ko pomenuo more,planine  i ostale tarakovine.

I nek niko ne piše po blogova....ne mora –ovo je deMOKRAtska zemlja.

Mokra bogomi, od znoja i nerada većine stanovnika.

A mi manjinski se pitamo ima li ovome kraja.

Vele kontejneri nam kasne zbog monsuna u Indiji,reko zajebavate li se to s nama-OĆEMO I MI MONSUNE!!!

pa makar potop bio.

Kad razmislim o ulaganju u nekretnine savjetujem potencijalnim kupcima da kupuju placeve i nekretnine što

$evernije e kako je krenulo  Mugi će po Podgorici uskoro orezivat'  kaktuse.

Mene je kosa u koFrdže evo neko vrijeme pa je ne mogu pofatat.

Ne falih se-kupila sam prevozno sredstvo žute boje od jedne poznate muzičke familije sa našeg primorja.

Kad mi završiše registraciju ,sin vajni od gospođe prodavačice žutog prevoznog sredstva krenu jednog dana da mi donese

saobraćajnu i tu im se gubi svaki trag.Džaba sam ga jurila po glavnome gradu-teško je danas doći do tih zvijezda jbg-vele otišao je u BG na nekakav koncert.Zadnja informacija je da moja saobraćajna talac u autu nekog iz No name ko je trenutno u B.Polju.

Teke ako sretnete đe ove Rolingstonse kad krenu put Jaza,ubačite mi je u jedan od njihovih 116 šlepera pa ćemo se ja i moj drug Mik lako dogovorit.

No, taj „sitni“ nedostatak u mojoj dokumentaciji nije me spriječio da prošlog vikenda krenem put $evera, ja znam da su organi reda

jedna nadasve tolerantna stvorenja.

I bi zamalo prasak veći no što ovi gore pomenuti na Jaz najavljuju.

Čekajući u redu za točenje goriva na 1000000 stepeni g-dina Celzijusa, učinje mi se da mi dimi ispod volana, ja ugasi makinu-

hop-hop bjež napolje te zakukah točiocima goriva kako će mi auto explodirat. Oni me umiriše riječima da to nije ništa strašno,pomislih možda je fatamorgana.

I tako krenuh na veliki put ....do Bioča sam se pitala što je trebala ta exkurzija,pošto su me preticali i šleperi pa sam se nosila mišlju da se iz istih (gumenih) stopa vratim nazad i odem na autobus.Ali kad smo krenuli uz nagib ko_zna_koliko_promila put dragih mi Crkvina, pretekla sam ih sve majku im njihovu šlepersku.

Zdravo stigla-dobro se naspavala, nijesam skitala jer su mi dragi drugovi biseri_rasuti _po_celom_svetu i srećno se vratila....ima među nama ženama-vozačima po neki Fanđo no nam se ne vjeruje.

Odoh u krevet,imam upalu mišića .

Laku noć.